Просветни гласник

953

Геограшских и историских карата, атласа и слика има свега 185 комада. У току шк. године умножена је ова збирка са 11 комада карата и слика, од којих је 4 комада иоклонило министарство проевете, а 7 кома-да набављено је куновином. Глобова и армиларних с®ера има свега 5 комада. У физичком кабинету има 218 апарата и иотребна прибора у 254 комада. У току ове шк. године прнновљене су куповином 3 справе. Минералошко-геолошка збирка сас/гоји се из 1308 комада и справа. Од ових је у току ове шк. године приновљено куповином 315 комада, а добивено је на поклон 65 комада. Зоолошка збирка састоји се из 1680 комада. Ботаничке збирке и учила износе 237 комада. Ове је шк. године приновљено куповином 12 комада. Хемиски кабинет састоји се из 686 ком. справа и потребна прибора. Од овога је у току ове шк. године купљено 68 комада. У почетку школске године сви су сиромашни ученици добили од државе бесплатно све потребне књиге, које су о државном трошку штампане у државној штампарији. У Децембру месецу прошле године, проФесор г. Марко Леко држао је у грађанској касини јавно предавање у корист сиромашних ученика ове гимназије. Чистим приходом од 92-50 дин. купљени су потребни учебници и учила двадесет и тројици ученика. Ово је, господине министре, садашње право стање београдске гимназије. Ове што се добра и рђава, корисна и штетна може извести из наведених података, све су то природне последице оних прилика, у којима се наша школа и наша младеж находи, све је то природан плод садашњег школског устројетва, школских закона и правила, којих ее управа и проФесорски савет овога завода тачно придржавао. Не може бити задатак овога извештаја износити добре и рђаве стране нашега школскога устројства и оних многих правила, која га доиуњују и објашњавају. Али му мора бити задатак, по моме уверењу, објаснити и побројити узроке главнимрђавим појавама. које у овом извештају морају сваком у очи пасти. Најнеповољнији ресултати у успеху и раду ове школске године опажају се 1.) у великој разлици

између броја ученика, који су се у почетку године уписали и броја оних, који су до краја године учили и испите положили: од 506 уписаних ученика полагало је испит 376, а прешло је у етарије разреде само 254; 2.) у великом броју изостанака, који долази на еваког ученика , а то је нросечно по 22 изостанка. Навешћу најпре главне узроке који су, по моме убеђењу, криви том првом немилом појаву , да је сразмерно мали број ученика е довољним успехом евршио ову школску годину. У низ тих узрока долази најпре велики број ученика. И ако су I, V и VI разред подељени били на два одељења, инак је у већини разреда било нреко 50 ученика, а у другом разреду било их је 79. Да је тај велики број ученика заиста један од узрока слабом успеху,јасан је доказ то, што је сразмерно најслабији успех у најмногобројнијим разредима. Тим рђавим последицама можда је од превелика броја ученика још важнији узрок у оскудици учебника. Једва се за три, највише за четири, предмета може рећи, да их ученици могу учити по добрим књигама. За све остале учебници су или застарели, или непотпуни, или их никако нема. Отуда следује потреба диктовања, преписивања, литограФиеања, у опште врло дангубна крпарења и довијања, да ее попуне недостаци учебника. Л.ако је увидети да сва та дангуба мора бити на штету ученичкога успеха. Слично двама поменутим узроцима јако рђаво утиче на ученички успех и неједнака епрема с којом ученици из разних места и школа долазе у ову гимназију. То се нарочито опажа у I и V раз., у које ученици долазе из разних основних школа и из разних нижих гимназија. Ма колико се пажње обраћало пријемним испитима, опет није могућно на њима за кратко време тога испитивања тачно одабрати све оне, који би заиста спремни били за успешно гимназиско учење, и чија би спрема била сразмерно подједнака. Шта више има врло много случајева у којима се тим ученицима не може одрећи довољна спремност, али се очито види да та спремносг није једнообразна већини ученика, који ее ириме у I разред. Ово вреди у још већој мери и за оне ученике, који се из разних нижих гимназија примају у V 120