Просветни гласник

васнитање

овоме предмету нешто говориди. Прелазећи на телесно етаве, ми у први мах имамо на уму васколико здравље, снагу и свежину, алипри томе одмах стављамо неизоставан услов, да се храна не сме употребити само на храњење тела, него да се добар део од тога мора употребити на храњење мозга. За духовни рад нужно је, да су мишићна система, варење, а тако и остали органи до оне тачке извежбани и уеавршени, која даје максимум опште снаге у делом организму; али даље од тога не. За разна уживања у томе може се још и даље терати, али то се нас овде ни мало не тиче. Човек мора своје миншће вежбати, обилато се хранити, пазити на уредно варење, одмарати ее кад је потребно — и све то само с тога да би што је могуће већу духовну снагу добио и тако се оснособио за. отправљање васпитног посла. У осталом, према данашњем стању физиологије и медицинске науке, није ни мало тешко сазнати како се треба владати у извесним случајевима, па да све Функције иду уредно. Ове прилике показују, да је способност мозга за цримање утисака у различна времена врло различна, и ако то еасвим не преетаје докле год смо у будном стању. Жи не треба да -заборавимо, да има тренутака кад смо нотпуно неспособни да какав трајан утисак у се примимо, а по неки пут опет и таквих, кад смо необично пријмљиви за утиске. Разлика између таквих тренутака није са свим саразмерна вишку духовне снаге. Ми можемо имати у знатној мери снаге за друге духовне радове, као на пример за отправљање онога посла којим се обично занимамо, а опет не бити способни за примање утисака. Тако, можемо бити способни за читање, за писање и за говор, за забаве, за размишљавања и за ашекте, а опет не бити у стању да примамо нове утиске т. ј. да памтимо и да нова знања збирамо. И сами они догађаји, у којима и ми суделујемо, често ишчезну из памети, из сећања, за врло кратко време. Е па сад шта је то тако многозначајно и једино у својој врсти у физичком потпомагању пластичке способности мозга? Еоји су то моменти, што упливишу, кад се мозак налази на висини највећег дејства свога? Шта баш нарочито храни и одржава мозак? И ако ее, према данашњем стању овога пред-

ка 0 наука 979

мета, није могуће упуштати у потпуну штудију о томе, ипак има толико јасних Факата, да се на основу њих може с потпуним правом тврдити, да плаетичка моћ или Функција памћења захтева највећу енергију мозга. Управо таква радња мозга представља врхунац нервне радње. Утврдити какав нов правац, уевојити какав утисак тако, да се он сам одржи, и опет, кад је потребно, на ново произведе — таква радња (као што смемо узети) у мозгу потребује много више снаге, него какво друго духовно напрезање. Према томе од оних истих услова, од којих зависи пријмљивосг за скупљање знања, за добијање сталних навика и способности, зависи и добијање максимума неупотребљене снаге. Ове околноети морају такве бити, да оне крче пут како ће мозак моћи свом својом снагом радити, и како ће се цео систем одржати у свежини, а отклонити све што би на такав рад штетно утицало. Да би ово што смо казали боље објаснили, бацићемо један поглед на оне врсте духовнога рада, које, после намћења, нотребују највише мождане снаге, као што су конструктивнго радови — решавање нових проблема, примена правила у новим случајевима, тежи умни послови, који се врше у неким гранама, као што је н. пр. у правној струци. 3:( све те послове нужно је доета духовне снаге и према величини мождане снаге у тречутку, кад се та разна напрезања врше, то ће и&и лакше или теже. Али ипак овакви се послови могу отправљати и онда кад има снаге у малој мери. Ми можемо отправљати и онда онај посао којим се обично занимамо, кад смо потпуно неснособни, за намћење нових утисака. Па и у старости, кад смо неспособни да какве нове епособности течемо, можемо овај конструктивни рад и даље развијати. Тако можемо нова питања савлађивати и решавати, разлоге и примере изналазити и одлучивати како треба у овом или оном сумњивом случају поступати. Консгруктивна енергија пролази кроз све степене од највишег полета осећања и уображења, па донде, где се конструкција појављује као просто понављање речима онога што се раније радило. Шд беседник саставља беседу о нечему новом, онда он при томе употребљује више или мање конструктиван рад. Али кад н. нр. свештеник хоће да држи про123 *