Просветни гласник
ВЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА
988
БЕ*ЛЕ1Ш^Е О ПРОСВЕТИ \А ШЈЕ^О^АМА
I Основне школе у Бечу Школске 1881-2. године бидојеу Бечу 133 освовне школе, и то: 29 внших основних или тако званих грађанских школа (14 за мушку и 15 за женску деду) и 104 обичне осиовне школе које се деле на осам разреда. Од овог броја (104) долази 50 школа за мушку и 51 за женску деду и има још 8 мешовите. И више се основне школе деле на осам разреда. Обичне основне школе трају осам година, а што се тиче броја учитељских снага иодељене су овако: 10 их има с 8 учитеља, 25 са 7, 62 са шест, 6 с 5 и 1 с два наставника. Оснм овога било је номенуте годипе у Бечу 49 прнватних школа и од ових било их је 29 које су имале сва иравајавних основнах школа. Број деде у узрасту за школу износио је 77 3.50 и то: 38 689 мушкараца и 38 031 девојчица. У овом је броју и 9038 Јевреја и 1469 протестаната. Што се точе изоетанака дечијих од школе, то је однос њихов спрам броја деце која су морала ићи у школу износио 9. 0Ј4 од 100. У Бечу је за поменуту годину школску боло 1 108 учитеља и 601 учитељка. („К. Рес^.") 2. Основна настава у Америци Пре кратког времена настор Кок изнео је у једном јавном предавању стање јавне наставе о писмености у Америци у врло црним бојама. Он је нашао да од 50 милиона становника, којн данас живе у Савезу Североамернчком, њих 5 малиона, по узрасту старијих од 10 година, пе знају читати, а 6*/ 4 милиона не знају писати. Деце за школу дорасле има 18 милнона. Од ових уписано је у школе државне и приватне само 10 1 ј 2 милиона, а од њих походе школу редовно онет само 6 милиона. По томе дакле 7 Ј / 2 мидиона деце остану без икакве школске наставе. 3. Стање Великих школа у Европи 1882-83. школ. године На крају 18^2-83. години било је:
ВЕЛ.. ШКОЛА
ПРОФЕСОРА
ЂАКА
У
Немачкој
22
2011
25 442
V
Аустро-Угарској
10
977
15 573
п
Енглеској
15
509
18 170
55
Француској
—
1184
15 526
5»
Италији
21
1655
11 728
5»
Русији
8
709
10 305
55
Шведској и Норвешкој
4
343
3 425
55
Холандској
5
192
1 685
V
Белгији
4
253
4 672
У
Швајцарској
6
375
2 031
55
Шпанији
10
475
13 722
5)
Румунији
2
87
693
п
Србнји
1
27
192
Свега: —
8799
123 164
По једну Велику школу имају: Португплска, Грчка н Турска. У Француској нема Великих школа са више Факултета, већ поједини Факултети јесу за се Велика школа. Данас има тамо 13 иравнихи 11 медицинских Факултета, 15 прнправних меднцинских школа и 30 РасиИез с1ез ваепсез ез 1еМге8. У средњу руку долазн на једну Велнку школу
ПРОФЕСОРА
ЂАКА
У
Аустро-Угарској
98
1557
55
Р\сији
89
1288
55
Енглеској
34
1211
„
Француској
У1
1194
55
Белгајн
63
1168
Г >
Немачкој
91
1153
Шведској
8'»
856
п
Италијн
79
558
55
Румунији
44
347
55
Швајцарској
63
339
п
Холандској
38
337
5»
Шпанији
48
137
5»
Србијп
27
192
У ошпте: 73
1018
4. Број деце у школама пруским и др. немачким Из једног званлчног акта министра просвете и црквених послова у Пруској доносимо , по Ветие рес1а§о§1§ие, ове податке : Годнпе 1882. било је у Пруској деце за школу дорасле, т. ј. у добу од шесте до четрнаесте године, свега : 4 <59 937. Од овог броја 117 451 дет^ походило је внше основне школе, 16 000 ншло је у приправнпчке школе за ступање у учитељску школу, 110 000, деце ишло је у ваше женске школе пли у мушке средње школе , 120 01)0 бнло је у нрнватним школама, 22 000 по пансионима итд. Праву основну школу (од 8 година учења) учило је 4 34 > 000 деце од црилике. У овај број нису урачупати кадети и сирочад војничка, који су достигли узраст да морају нћн у школу, јер за ту децу постоје друге нарочите школе. Овом прилнком навешћемо податке о броју деце у узрасту школском и по другим немачким земљама. Тако у основним школама у : у Баварс ој има 632 599 деце , Саксонској „ 474 0:<8 „ „ Баденској „ 227 065 » „ Хесенској „ 150 821 дете.