Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛНКЕ

н тимејејако увредио готског краља Теодорика. Грчкп цар желео је онет, да ослободи царство од тако силиог неаријатеља, као што је Теодорик. Кад је једпом разговарао са њим, ои се показа према њему веома иријатељски и свечано му поклонн целу земљу Италију. Он се сматрао као најпречи сродник пропалог римског цара и као прави наследник заиадног римског царства, иа је и иоклонио Пталију Теодорику. КаД је Теодорик објавио своме народу да ће се селити у Италију, радосно су сви на то нристали. У нролеће 489. године започело се опште исељавање. У тој сеоби било је само наоружаних људи 200 000. Жене, деца и старци ишли су на колима. Али сеоба у Италију била је и сувише тешка и опасна. Као некада што су Јевреји иутовали кроз пустињу одбијајући гомиле разних непријатеља да дођу у ново отачаство, тако је и Теодорик са Готима имао да издржи борбу и са природом и са разним непријатељима. На послетку обаломДунава па кроз јужну Германију упути се ои у Италију. Потиуно наоружан стајао је Одоакар на граници свога царства. Г оти су били уморени великим трудовима у сеоби, а многи нису били ии наоружани, нити су имали довољно хране. Али 'Геодорик својим леним и ватреним беседама распали храброст својих војника и у три битке једно за другим лотуче своје иротивнике. Колебљиви италијански народ приклањаше се час Одоакру час Теодорику. У ствари, он није волео ни једнога ни другога. Готово без икакве борбе отворишеталијанске вароши капије нобедиоцу. И само Одоакрова војска била је колебљива у својој верности. Озлојеђепи Одоакар, у несрећи својој са својим верннма., затвори се у најтврђи град Гавену и регаи се да се очајнички брани. Тада је Равена била на морској обали, а данас је већ читав сахат од морске обале удаљена. На овако згодном месту, Равена је тада била згодпа за одбрану. Али Теодорик је гопио узастоице свога противника, те опседе и саму варош. Са најжешћом храброшћу борио се Одоакар. Често је он ноћу излетао из вароши међу ненријатеље и задавао им голем страх. Али Готи при свем том

НЗ ОИШТЕ НСТОРИЈЕ 5П * стешњаваху све више и више варош. Најпосле, онсађенима нестаде хране. Тада Одоакар, по што се три године храбро борио, намисли да се преда, јер је видео да се одбранити не може. Он је то учинио 27. Фебруара 493. године. Марта иетог исте године ушао је Теодорик свечано у освојену варош. Он је заповедио, да Одоакра са поштовањем и одликовањем одведу у његов стан. Али ири свем том, Теодорик се илашно побеђеног противника. Одоакар је био победилац са својим добрим срцем и својом личном храброшћу, на се Теодорик плашио, да доцпије не отпочне оиет борбу за краљевску круну. Мислећи на то нојавише се чудновате мисли у чистој Теодориковој души. Јер одиста и што је човек у већој власти и сили, лакше му је учииити грех. Као год што је некада Александар Великн, кад је доспео на вршак своје среће, окал>ао своју славу насиљем, тако су тада власгољубље и освета ушли у душу готскога јунака. Кад је једном давао гозбу, Теодорик из нреваре удари у груди мачем несрећиога Одоакра. Одмах се Теодорик кајао за своје бездуишо дело; али, нивакво покајање није могло опрати убиство које је извршено. Оно је остало као вечито прљавство у животу славнога Теодорика. Изненадни страх спопао је све нрпјатеље убијенога Одоакра. Па ипак њима се није никакво зло догодило. Са свим великодушно н без икакве сумње, узео је Теодорик у своју службу више слугу Одоакрових, који су му до последњег часа верни остали. 7. Тако је нестало и тога јединог противника Теодориковог. С највећом покорношћу поздравила је цела Италија силнога источноготског краља, као свога госнодара. II сад је Теодорик сјединио са својом државом јужну Фрапцуску, и предузео владу и над слабим западноготским царством у Шпанији. Гадаје источноготско царство било најмоћније на целој земљи, и заузимало је најлепгае и најбогатије земље у Еврони. Тада су се зановестима Теодориковим иокоравале све ноглавице од ледених немачких Алпа, до врха