Просветни гласник

32

КАРАКТЕ1»НЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

вулкана Етне, и од голе (без шуме) пустиње Угарске до стена Гибралтара, капије Средиземног мора. За своје ирестонице Теодорик је изабрао две вароши Равену и Верону. Готи су Верону назвали „Берн" и за Теодорика је била врло важна варош, јер је у њој издржао најсјајнију победу над Одоакром. С тога се он у старим нричама назива кјјпљ Дитрик од Верна. Храброшћу је основано ново дарство; то царство морало се уредити мудрошћу. Нод Теодорикову круну били су сједЈГњени врло различни народи. Али била су два главна народа: образовани и нератоборни Гимљани и сурови а ратоборни Готи. Различни обичаји, различно право и правида беше код њих. Па и сама вера раздвајала их је. Римљани су били хршпћани, католиди, а Готи су били хришћани, Аријевди. Али Теодорик је умео овај расдеп леио измирити. 06 а народа задржала су своје старе законе и уређења, и без икакве свађе и завидљивости живели су један иоред другог. Аријански краљ, ни мало дирао у веру и службу једноме Богу, није католидима Римљанима, и дозвољавао је да верују и да раде оно што воле. Римљани опет одликовали су се способношћу итачним вршењем своје службе. 0 тога је краљ узимао врло многе чиновнике у службу свога царства. То се јако допадало сујетним Римљанима, те су радо сносили туђе господарство. Теодорик је задржао тнтуле и звања старих Римљана, али та радост римског народа та звања давао је но заслузи и вредноћи, а не по ћефу и личном расположењу, као што је то било код пређашњих царева. За свога првог саветника Теодорик је узео историка Касиодора. Ова.ј смернп и иаучени човек дуго је време уирављао свима пословима у држави, и тек као седи старац повукао се у један манастир ; те се тамо посветио науци. Но осем тога што су Римљани били већином чиновници, они су још у то доба неговали вештине, занате и науку и водили трговину. Трговина је иостала живља тиме, што је Теодорик нанравио врло добре путове и што је врло строго ноступао са разбојницима. Мир и сигурност били су тако завладали у целој земљи, да

је неко могао изгубити кесу са новцима, па је онет био нрилично сигуран, да ће је наћи. Особито је Теодорик волео грађевинарство. С тога је обе своје главне вароши украсио ирекрасним црквама и иалатама. То је управо био иочетак грађевинарства, које се доцније развило и усавршило под именом „готски начин зндања" (стил). Да би своје царство осигурао од непријатеља с ноља и изнутра, Теодорику је потребовала снремна и наоружана војска. Он је ту војску саставио једино из Гота, који су своју верност и своју храброст већ били осведочили. Сто хиљада бораца имао је свакад под оружјем. Војска је била подељена у четрдесет груна, а боравила је у свима утврђеним местима царства, а нарочито у кланцнма Алпа, као сигуран чувар мира. У исто време Флота од хиљаду ратннх лађа ста.јала је на обали Средиземног мора и чувала је поморску трговину. 8. Као год што је Теодорик управљао својим царством као добар и мудар отац у породици, исто је тако умео да задобије љубав и поштовање околних владара. Са свима је он живеоуленој слози, и никад без нужде није потрзао сво.ј мач. Често је бно случај да је но неки владар хтео ратовати са Теодориком, али чим се појави готска војска, одмах је тражио мир. Теодорик је имао једну леиу и велику мисао, коју је иреноручивао околним владарима. Он је желео да сви хришћански владаоци направе један хришћански савез, на да тако иосле сви живе у љубави и пријатељству. Али ондашње сурово стање код народа, није допустило да се та велика мисао оствари. Па ипак Теодорик је својом мудрошћу био прави благослов, и чувар мира и права за своје сувременике. Још и сада има иисама, која је Теодорик иисао страним владарима. Она сведоче како о мудрости тога великог краља тако и о похнтовању страних владара. Једном је водио дивљи француски краљ Елодвиг рат с Алеманима (једно немачко племе). Ови замолише Теодорика да им