Просветни гласник

5

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ 011ШТЕ ИСТОРИЈЕ

номогне да се номнре. Тада он посла једно носланство у Француску. С тим посланством ишао је један врло добар певач. У Клодвиговом двору певао је он о јуначким делима свога великога краља. Али у исто време предадоше посланиди писмо свога госнодара, у коме је Теодорик пријатељски али озбиљно опомињао Клодвпга, да престане ратовати противу Алемана. У писму се вели и ово: „Веруј ми, да сам ја тада најсрећније ратове водио, кад сам био умерен". И одиста Клодвиг је послушао мудре савете и иомирио се са својим непријатељима. Неколико година доцније отпочне се свађа опет између Клодвига и занадноготског краља Аларика другог. Мало је још требало, па да се отпочне крвав рат. Теодорик посла по једнога посланика са нисмима обојици владара. Аларику је иисао овако : „Немој да допустиш, да те слепа страст обузме. Умеравање држи народе, а правичност чини, те су краљеви јаки. Та свађа може се мирно свршити". Бургундским кнезовима писао са свим очински овако: ;7 Сви околни краљеви имају доказа моје благонаклоности. Мени ће бити веома тешко, ако се један с другима позавађате. Имајте поштовања према мојој старости и знајте, да ћу ја вашим будалаштинама стати на пут". Но сви ови савети Теодорикови нису могли помоћи. Рат је био отиочет и Клодвигова војска ушла је у западноготско царство. Тада је Теодорик са својом војском спречио даље ратовање, и у име малолетног Алариковог сина предузео владу над западним Готима. Сви околни владаоци поштовали су великог Теодорика као свога заштитника и пшљали му писма и иоклопе. Но осем тога његово је име било чувено по доброти у целој Европи. Чак из Лифландијв, на северу Русије, долазили су му посланици, да му се поклоне, и доносили му поклоне. И у самој Скандинавији, па северном крају Евроие, знало се за велика дела Теодорика. Б&јвнше је умео да стече пријатељства тиме што је свеје кћери удавао за околне владаре.

зз Својом вештином и својом мудрошћу владао је Теодорик више од тридесет година над својим нространим царсгвом. Али последње године његове владе биле су му непријатне. Његово очинско старање наградили су Римљани неблагодарношћу. Још у Константинопољу спремио је грчки цар заверу иротиву Теодорика. Та завера распрострла се после по целој Италији. Теодорика та завера разгњеви да не може жешће бити. Његова весела благост претвори се у највећу строгост. Све заверенике које су нохватали казнио је он иреко мере строго, а поред њих страдали су и многи невини. Нико тада не могатпе иознати благороднога Теодорика. Један нут при ручку била је метута на краљевски сто једна велика риба. Разглављене чељусти рибе учинише се Теодорику као слика па кла, као лице невиних мученика, који су нобијени. Његова савест пробуди се и у души му се појави велико кајање. Он се више не могаше смирити, и на скоро по том умре у седамдесетој години свога живота, 526. год. по Хр. У Равени још и данас може му се видети надгробни камен. После смрти Теодорикове, Источни Готи нису могли добити тако мудрог владара. Међу готским старешинама настану свађе око власти. То једва дочека грчки цар Јџстинијан који је био пореклом Славенин, а родом из Ниша. Он посла свога честитога друга и војводу Велизара, који у вшие бојева победи Готе. Мало је још требало, иа да их са свим победи. Али њега онадну код цара, те га нозове натраг, одузме му власт и ослепи га. Сиромах Велизар, који је побеђивао силне непријатељске војске, морао је нросити по улицама Константиноиоља. Кад је Јустннијан нозвао Велизара, он је на његово место послао другог војводу (Ларзеса), који Готе са свим победи, и Италија поста грчка област. Од то доба наваљивали су на Италију разни народи, с којима су се морали борнти грчки цареви. (Наставиће се)