Просветни гласник

ирицоветке 113 старог и новог завета

чне гонити, но Баг му заповеди да се иомири с Јаковом, гато он и учини. Бог је дао Исаку и Јакову исто онако обећање као и Авраму, да ће се из њиховог потомства родити Спаситељ, и да ће ти исти потомци господарити у земљв ханаанској. Осим тога, Јаков је имао неколико чудних виђења. Тако, кад је путовао у Месопотамију своме ујаку Лавану, па је заспао на једном месту, видео је стубе, које су од земље до неба допирале. Анћели божији пали су и силазили низ те стубе, а на самом врху Господ стојаше и с Јаковом говораше. Враћајући се из Месопотамије у земљу ханаанску, Јаков извести о своме доласку свога брата Исава. Еад се врате изасланици од Исава, они јаве Јакову да му брат Исав иде у сретање са 400 људи. Јаков се уплаши и ожалости, мислећи да ће брат да му се освети за уграбљени благослов. Желећи да одобровољи брата, Јаков му спремп скупоцене дарове, али је ипак био снужден, и мало се прибојавао освете. Неко ноћу нападне на Јакова, и целу ноћ се с њиме борио и рвао, и осакативпш му мало ногу, хтео је тај непознати отићи. Но Јаков га заустављаше, тражећи да га благослови, па у исто време дозна, да је то био сам Бог што се с њиме' борио. Отуда је Јаков ирозван „Израиљ", што значи — БогобоЈмц, а народ који је се од њега намножио, прозва се — израиљски. Узалуд се Јаков бојао свог брата Исава. Јер, као што ее доцније видело, Исав беше заборавио братовљеву увреду, и с њиме се искрено помири. Јаков се насели у земљи ханаанској. Исав се звао јога друкчије — Едом, од њега се намножи велики народ, који се прозове — Едомићани или Идумејци. Прича о деци Јаковљевој Док се не бегае родио најмлађи син у Јакова, Бенијамин, отац највигае вољагае сина ЈосиФа. Од милости, бегае му начинио некаку гаарену хаљиницу. Ова претерана љубав Јаковљева изазове мржњу у осталих му синова. Мржња јога вигае ојача кадједном Јосиф испрпча, како је чудновата два сна уснио. Први му је сан био овакав: Сањао је, као да је жњео

41 са својом браћом, те је сваки ужњео по један сноп, па и Јосиф . Кад али наједанпут, снопови остале браће поклоне се снопу Јосифовом . Други опет пут сањао је, да му се као поклонигае сунце, мссец и једанаест звезда. Сваки пут и није корисно тумачити снове које човек усни. Али као гато се може видети из светога Писма, има и такових снова, који имају свој значај и важност. Шта више, сам Бог по кад кад шаље таке снове. Снови Јаковљеви евако су протумачени: да ће му се отац, мати и браћа, поклонити, и да ће доћи време, да Јосиф постане велики човек. После ова два сна, браћа јога вигае омрзну на ЈосиФа, и почегае да мисле, како ће му се осветити. Једном, они су били у пољу и чували стадо. Јаков погаље Јоси®а да обиђе браћу. Поиздаље угледају браћа ЈосиФа, који им се приближавагае, па ће међу собом рећи : „Ево иде онај сањало, хајде да га убијемо и да га бацимо у бунар, на ћемо казати, да су га зверови појели". На то ће Рувим рећи: „грехота је убити брата рођенога, и његову крв узети на дугау; но ја велим, да га бацимо у сув бунар где нема воде, па ће он ту од глади скапати" Међу тим, Рувим је имао тајну намеру, да доцније крадом од браће ослободи Јоси®а и погаље га натраг оцу. Осгала браћа послугаају Рувима, скидогае с Јоси®а ону гаарену хаљину, и спустигае га у један бунар у коме не бегае воде, па седогае да ручају. Бага у то време путовали су туда поред браће ЈосИФОве неки трговци измаилћански. Јуда предложи браћи да продаду Јоси®а тим трговцима, и продаду га за двадесет златника. У то време, некако се Рувим није ту десио кад браћа продадогае ЈосиФа, и беше му веома криво кад га не нађе у оном бунару из ког га је мислио извадити и оцу послати. Браћа ЈосиФова закољу једно јаре, па крвљу његовом намажу ону шарену ЈосИФОву хаљиницу и прате је оцу. Ово су они учинили за то, да би оца уверили, да су зверови одиста удавили ЈосиФа. Јаков позна ЈосИФову хаљину, од жалости поцепа своје хаљине, и дугојеплакао и јадиковао за својим милим сином. б