Просветни гласник

40

НРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ II НОВОГ ЗЛВЕТА

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА (уДЕШЕНО ЗА ШКОДСКУ ПОТРЕБу)

(Настављено из XXIV свеске од 1883. године)

Деца Исакова. — Прича о Јакову У Исака су била два сина: Исав и Јаков. Исав је био веома добар ловац, а био је и љубимац оцу. Ревека, напротив, више је водеда Јакова, но Исава. Исак остари, и од дубоке старости обневиди, па је хтео но обичају да благослови старијег сина. Но Исав још раније беше продао своје првородство брату своме за скувано сочпво. Исак заповеди Исаву да оде у лов, да какву зверку улови, да му зготови јело које је најрадије јео, и да ■дође с истим и нрими очев благослов. Ревека је чула, кад је Исак ово говорио Исаву, а желела је да благослов прими њен љубимац млађи спн Јаков. Тек што је Исав отишао у лов, она брже боље заповеди Јакову да закоље двајаренцета, да зготови од њих јело како је најрадије јео Исак, да му се с истим јави и добије благослов, који је отац Исаку обећао. Ревека прими на се сву одговорност, ако би се што незгодно десило. Поново заповеди Јакову да уради како му она вели. Тако Јаков и учини. Она обуче Јакова у братљеве хаљине, обмота му врат и руке кожицама од заклатих јаради, јер је Исав око врата и но рукама био чунав, и зготовијело. Јаков узме јело, пође своме оцу, и каже се да је Исав. Исак се зачуди, како је тако брзо могао доћи из лова; но Јаков му одговори, да му је сам Бог помогао те је одмах уловио и тако брзо дошао. „Погласу, рекао бих да ниси Исав", рећи ће Исак : и заповеди му да приђе ближе. Опипа му врат и руке, и опази да је космат, увери се да је заисга Исав, па га благослови. Тек што је Јаков изишао од свога оца, кад ето ти дође и Исав и сазнавши шта се догодило, веома се ражали. Вамоли оца да и њега благослови, али благослов старешинства већ је био прешао на Јакова — јер је био достојнији. Исав је горко плакао, на што се Исак ражали па и њега благослови. Исаву је било веома криво на свога брата Јакова, и почне претити, да ће га

убити. Ва то Ревека заповеди Јакову да се удали у Месопотамију, њеноме брату Лавану. Женидба Јаковљева Лаван је имао две кћери. Старијој беше нме У1ија, и она је била роава од красга и болесна у очима. Млађој беше име Рахила, и била је веома лепа. Рахила се допадне Јакову, и он уговори с Лаваном, да ће седам година служити да му је да за жену. Кад Јаков одслужи седам година, Лаван преваром да му Ллју, а не Рахилу, рекавши му да је обичај у њиховој земљи — удавати најпре старију сестру па после млађу. Јаков је толико волео Рахилу, да се реши да још седам година служи, што и учини, па се ожени и Рахилом. У то време није било забрањено да један човек узме две жене, а данас то већ не може бити. Јаков је увек више волео Рахилу но Лију. Али је Лија била срећнија од Рахиле у томе, ијто јој Бог беше даровао лен нород. Рахила из најпре није имала деце; и тек доцније роди два синчића Јосифа и Венијамина, које је Јаков највише волео. Имена оних Јаковљевих синова што се од /1ије родише ова су: Рувим, Симеун, Леви, Јуда, Дан, Нефталим, Гад, Асир, Лсахар и Завулон. Кад се Јаков ожени Рахилом, он настави служити свога таста за одређену награду. Ево овако су уговорили: прве године да Јакову припадну сви јагањци који се ојагње шарени, а Лавану који буду бели. Друге године, да припадну бели јагањци Јакову, а шарени Лавану. Правда Божија хтела је да награди Јакова јнто је тако дуго без оваке плате служио; па за то се тако деси, дапрвегодине сви јагањци буду шарени, а друге сви бели, те тако се Јаков веома обогати. Синови Даванови почну завидети Јакову. За то се он реши, да са својим женама, децом, слугама и целим имањем тајно побегне. Лаван га но-