Просветни гласник

0 ВЕЖБАН.У

43

пшенице онолико, кодиео су имали новаца, а једног од браће, по имену Симеона, задржи код себе као таоца, и каже оеталој браћи, да ће га тек онда пустити, ако доведу најмлађег брата, кад опет дођу у Египат да купе хране. Оне паре, што су били далп за пшеницу, Јосиф тајно мете у једну врећу, а баш при поласку браће, још им једном препоручи, да на сваки начин доведу собом најмлађег брата, и ако то не учине, сви ће главом платити. Браћа почеше међу собом говорити и вајкати се, да их сам Бог каштигује, што су онако

немилостиво поступили са својим братом Јосифом. Они су ово говорили на своме језику, и мислили су да их Јосиф не разуме; но он је све разумео, али се ипак уздржао, н није им се хтео јавити. Још се впше уплашише браћа, кад нађоше подметуте новце у врећи, и мишљаху, да ће их Египћани ематрати као крадљивце. Кад су дошли кући, они све испрпчају своме оцу; но Јаков им осудно рече, да он неће допустити да Венијамин иде у Египат. (Наставиће се)

0

В Е Ж Б А Њ У

од Е, ДИ ВОА-РАЈМОНДА

ј. јУ^ИОДРАГОВИЋ

Преглед: Увод. Значај вежбапа за филогенију. Вежбање мишиКа. Микроскоиске и кемиске особине извежбаних мишиИа. Вежбање глатких мишиКа. Вежбањерожастога ткања. Вежбање везничке суистанце. Вежбање жлезда. Вежбање у иодношењу отрбва. Вежбање нерване системе. Телесно вежбање није само мишиКно вежбање, него и нервано. Вежбање у заустављању суаокрета. Вежбање чула део је вежбања телеснога. Све се окретности своде на вежбање Келица ганглиозних. Вежбање чула за себе. Вежбање у оцени времена. Вежбање унутарњих осеКања, а особито иамКења. Вежбање у умноме раду. Разлика измеђ можданог вежбања и вежбања мишиЛа и других сновова. Уиоређење да се очигледно ирестави механика мож;дана ири вежбању. Разлози иротиву значаја вежбања у филогенији. Разлози за значење њвгово. Али иоред вежбања и ириродни је избор иреко нуждан. Критика Херинговога истоветовања наслеђа с иамКењем. Тегоба да се иојми наслеђивање стечених особина. Лрактичне иоследице од знања о вежбању. Немачка гимнастика. Шведска гимнастика. Енглески сиорт. Фехнерови закони о вежбању. Завршетак. —

С'е81 еп Гогееап4 ци'оп <1еу1еп(; ип Гог^егоп (Кујући постаје се ковач.' * Што дикла навикла. * Учећи се учи се. Све је учење вежбање. И ако је у посљедње време нешто мало пао углед Римљана као кудтурнога народа, опет ће њнна војничка страна остати на век за дивљење. Јелини су звали своју војску по логориштима, Маћедонци по опреми. Новим Датинимаје војска оружана сила, а Немцима је падо у део да споје поједине ратнике у једноставну трупу. Римљанн на против звали су своју војску ио вежбању. Грчка гимназија гледала је да постигне хармониско развиће појединаца без одређене практичне цељи: непрестано методично обртање и муштрање трупа, једно марсово поље, јесу већ и по томе чисто римске установе, што је рат био нриродно стање римске заједнице. Прегажене од варварских гомила, уређених трупа неста за неко време с позорнице светске, и највећа снорна питања светска, хришћанство или ислам, решавана су, као некад свађа тро-