Просветни гласник

пзвештајц школских надзорника 0 основн11м школама

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСНИХ НАДЗОРНИКА О ИСПИТИМА У ОСНОВНИМ Ш^ОсЛАМа за 1883—84 школску годнну

IV ИЗВЕШТАЈ г. др. В. Бакића, професора, о једном делу основних школа у Београду По наредби госнодина миннстра од 1. маја о. г. ПБр. 3091., присуствовао сам на годишњем испиту у бвоградским основним школама у Палилули, на Теразијама, на ДорИолу и на Јалији. Том приликом оценио сам усаех ученика у појединпм предметима и ирема томе оценио сам и рад наставника, као што се то види у прилогу нод "|. — Даље, уверио сам се о бројном стању школе, те сам у прилогу под *|. за сваки разред забележио, колико је ђака уписано у ночетку школске године, колико је иоходило школу до краја године, колико је било на испиту, колико прелази у старије разреде и колико остаје да ионови разред. — После, разгледао сам, у ком се стаљу налазе школске зграде, школски намештај и наставна средстеа и то је забележено у прилогу под 3 |. — Напослетку, оценио сам рад и стање иродужне школе на Теразијама, као што се то види из прилога под 4 |. Овом приликом опазио сам пеке погрешке п недостатке које ћу овде укратко напоменути.

I Наетава

1). ХришКанска наука предаје се различито и по садржпми и по обиму и облику. Узрок је томе у „нацрту ирограма"' и што нема удесиих књига. Најнеиријатније ми је било слушатп у II разреду како се деца муче учењем јеврејске историје, а без икакве религијско-моралне вредности. На пеким местима учило се опширно и о

чудима.

2). Сраски језик се такође неједнако учио, и узроци су исти. У неким школама рађено је из граматике и сувише, а међутим је вештина читања занемарена, а и садрлшна чланака није

довољно обрађена. Ово носледње познаје се но томе, што ученици иричају чланке са свим по књизи. 3). Словенско читање пије свуда ишло заједно са разјашњавањем, а оно без овог не вреди гогово ништа. 4). У рачуну има разлике у том, што се по негде занемарује или усмено или писмено рачунање, а друго се ради впше. Даље, на неким местима задају се и за нисмено рачунање исти задаци који су већ усмено решени. После, решавају се писмени задаци на исти начин, као што се усмено ради. Даље, готово свуда рачуна се још са грошевима, дукатима, талирима, окама, товарима, аковима. Неки учитељи не назе на прогшсан обим бројева, него или га нрелазе или раде вшне са мањим бројевпма. Нанослетку, по негде се не пази ни на правилност у иостављању и решавању писмених задатака. 5). Земљоиис и сриска историја предају се такође неједнако. 6). Познавање човека и јестаственица тако исто. И тамо и овде може се опазити, да су ученици по негде учили сва четири иредмета од речи до речи на памет. 7). При аисању, гдеје рађено за време испита, није било нигде у свему иравилног држања тела ц писаћег материјала, и на ово се у опшге мало нази. 8). Цртање је било готово свуда друкчије. Не пази се свуда на избор предмета за цртање, на тачносг у изради и на чистоћу рада. 9). За певање узимате су различите световне несме како је ко знао. 10). Гимнастика није рађена по програму, јер није било нигде гпмнастичких справа. Кад се заведу нови детаљни ирограми за нредавање појединих наставних предмета и кад се нашппу све књиге за ученике и упутства за 11