Просветни гласник

ИЗВ1ШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

Бељајци, Сењу, и т. д. Ради бољег уверења, стављам Господину Мииистру на увиђај у нрилогу овог иисма, снисак само неонравданих изостанака ученика бељајачке школе! Свилајначки одбор осудио је бајаги 42 родител^а на новчану казну, иа ни од једног још гроша није наплатио. — А рачунећи ирела броју неоправданих изостанака по свима школама у округу, у најмању руку требало би да се сада налази бар 6-6000 динара у касама школским, само да су одбори тачно радили и небрежење родитеља кажњавали. Па и они одбор :, који су седнице редовно држали, то сам јасно могао видети из писмене радње, само код медвеђске и свилајначке школе; а у осталима ретко се где налазе деловодни протоколи, него су само на појединим листићима артије, па чак и плајвазом, писана решења, као н. пр. у Сикирици. Има и таквих радова, где се у деловодном протоколу спомиње истина нешто о седници одборској; али за што је поименце држана та седница, — ништа се не каже, нити се опет бар конија тог решења међу осталим актима налази, него је исто решење послато оиштинском суду на извршење, па тамо и остало, — најпосле, има још и таквих решења, где се само каже: „одбор школски већао је дапас о неуредпом доласку ђака и решио је, да се родитељи њихови казне", — али који ђаци неуредно долазе, и који родитељи и са колико да се казне, — ништа не стоји! На много места опет, а нарочито по селима, где су само женске учитељице, - нисам нашао скоро никаква писменог трага о раду одборском; — јер одбор се извињава, да је неиисмен, а учитељица опет невешта у администрацији, — па се на томе и свршило. За ову ствар, требало би на сваки начин прописати опште нравило, како треба водити нисмену радњу одборску; — или, што је још бол.е, упутити све учитеље и учитељке среској или полицијској власти, да им се тамо за време школског одмора објасни и покаже цео тај по-

сао, — јер доиста редак је учитељ, који у томе све разуме и ради као што треба. Осим тога, имало је и таквих одбора, као што су у Сењу и Бељајци, који не само књиге и нрописе за децу, него чак ни иисаћи материјал за учитеља нису хтели да купе, него су учитељи за свој новац то набављали. У прилогу под . ■ достављам Госнодину Министру на увиђај још и списак имена многобројних ђака, који су иреко године школу сасвим напустили, а одбори нису ни најмање о томе бригу водили; — шта више, на. много су места још и сами одбора, без одобрења највише власти, ђаке из школе отпуштали. — Те случаје, ја сам ирибележио у примедби истог списка, а где тога није било, нисам такве школе ни спомињао. Оволику нерадњу своју, неки одбори правдају неразумевањем рада у политичкој општини ; неки, — страхом да му кажњени родитељ не би после из освете запалио кућу или салаш; а неки се опет изговарају, да зато, што по закону долазе у одбор чланови из свију места, тешко их је сакупити, јер има школа, које у својој општини броје по 10 и више села; — најпосле неки одбори бацају у томе сву одговорност на учитеља, што их овај није подсећао и позвао у седницу, кад је по закону требало, — ма да чл. 19. закона о основним школама јасно каже, да је нреседник, а не учитељ, дужан сазивати одбор школски. Оваква наоиака радња одбора школских, учинила је то, да је за ову годину долазак ђака у школу био далеко више неуреднији, него ли пређе, кад је сам учитељ преко појединих власти о томе бригу водио. Да се ово зло не би више новратило, а да би се оваком красном закону потпуно осигурао благодетни утицај на уредно долажење деце у школу, а тпме и сам рад учитељев знатно олакшао и увећао, — по свему би ираведно и Богу и закону угодно било: да се за радашњу иеуредност сви председници школског одбора казне са ио 100 динара у корист касе школске. —