Просветни гласник
84
ИЗВВШТАЈИ 1ПК0ЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ П1КОЛАМА
пододбора — не врше се посдови уредно и на време. — С тога би требало овим иододборима дати веЛу самосталнаст или би у главни одбор требало бирати људе који нису оптерећени многим пословима, те би досневали и на школске послове (као н. пр. чиновнике у пензији, а нарочито наставнике и судије).
На послетку (ради општег интереса) изнећу овде из посебног статистичког прегледа ово : У сва три источна краја (кварта) Београда била су уписана 1303 ђака (780 муш. 523 жен.); походило је школу до краја године 1175 ђака (706 муш. 469 ж.); било је на испиту 1138 ђ. (678 м. 460 ж.); прешли су у старије разреде 1024 ђ. (608 м. 416 ж.), а остају да понове разреде 153 ђ. (97 м. 56 ж.). У свима школама радило је 25 наставника (11 учитеља и 14 учитељака). Сваки од њих сиремио је, једно надруго, по 41 ђака за нрелазак у старији разред. Захваљујући на поклоњенол ми поверењу, јесам господину министру 12 јула 1884 год. У Београду. понизни ЈЗОЈИСЛАВ рАКИЋ, нроФесор и овогод. иадзорник основ. школа на ист. крају Београда.
У ИЗВЕШТАЈ г. Аћ. Пивљаковића, директора, о основним школама у округу купријском I — Морам признати, да је посао, који ми је поверен односно прегледа и оцене стања основних школа у округу ћупријском за ову годину, одвећ теретан био , те да свему у траг уђем онако, како ми је упутством наређено. Ја отворено кажем, да сам наилазио и на такве школе, где према извесној количини заплета, не би довољно било ни 3 дана, а камоли пола, да се све као што ваља размрсн и правог узрока сазна.
Но од свију тешкоћа, две су ми у овоме највише труда задавале, а те су: нов програм за о сновнунаставу, који је, због своје краткоће, одвећ нејасно за учитеља написан; а друга опет, — крајњи нехат и лабавост одбора школских у вргаењу дужности, која им је законом прописана. — Поред тога, са изузетком само 2-3, школе, у свима је владала зараза великих богиња, тако, да на вигае места није имало скоро ниједног ђака, који је од те болести нотптеђен, у след чега су неке школе иола, неке месец и више дана децу распуштале; — па и данас још та болест није ишчезла, и такав је неред и заплет у раду већине учитеља наиравила, да су и најбољи радници до очајања долазили, због одвећ неуредног доласка ђака у школу. Ова је епидемија тако страшно беснила за сво време од месеца Октобра до Маја, да је н. пр. за неколико недеља, но уверењу месног свештеника, у доњој Мутници номрло на 200 а у Сењу 250 душа; — и што је најчудније, сељаци се жале, да окружни лекар томе ни најмање, труда и пажње није поклонио, нити је какав год корак предузимао, да се ова несрећна болест угуши са што мање жртава! — Једног само дана освануло је у доњој Мутници 11 мртваца, и док је свештеник све опевао и саранио, неки су се већ пораспадали били! II — Да би иоменуте тешкоће још јасније обележио, ирво ћу да нокажем, како су одбори школски вршили свој посао. — По прописима законским, држали су бајаги сваког месеца своје седнице, одбори : у Плапи, Бигреници, Медвеђи, Свилајнцу, Дубници, Гложанима, Црквеицу и Глоговцу. — Остали пак, неки су држали само једну а неки 2, 3 и т. д. до 5 седница највише. За неуредан долазак ђака, кажњено је новчано и та је казна наплаћена, и то: у великом Поиовићу и Бигреници само од по једног родитеља; у Дубници и Глоговцу од двојице и у Медвеђи од тројице. — Други одбори никакве казне нису ни изрицали, осим просте опомене и нретње. Међу тим, редак је ђак, који нема бар 10 неоправданих изостанка у свима школама, а у већини и до преко 300 изостанака, као у