Просветни гласник

86

ИЗВМШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОЕННМ ШКОЛАМА

Поврх тога, да још и за сваког ђака, који има више од 10 неоправданих изостанака, плате из свог џепа но 2 динара. — С овом казни, њима би се тако лепо заварчило, да би од сад без сумње одвећ редак случај био ма и најмање жалбе по тој ствари, и учитељи би сасвим задовољно радили свој иосао. III — Сад је на реду, да даље кажем, о нејасности наставног програма, који је такође много чуда, збрке, непотпуности и неједнакости у раду учитеља направио. Пре свега, сваког наставног програма, налазим, да је главна задаћа, да се у највећој детаљности односно јасноће и предизности, количине и каквоће иауке, ствар изведе, кад се хоће, да настава доиста буде свуда иотпуно и једнсбразно изведена. — Ово се мора чиаити и онде, где су срећом сви наставници једне исте научне спреме, — а много пре онде, где тога скоро ни на близу нема, као што је сад случај код наставника наших основних школа. Па и то није све. — По варошима сваки разред има засебиог учитеља, док по селима цео носао у сва четири разреда обавља само један једини учитељ и то по истом програму. — Шта се дакле може очекивати од таквих учитеља, па ма колико спремни били, — и може ли ту бити питања о каквом стварном успеху и корисном раду, ма и при најбољем уређењу свију осталих сиоредних иитања ? — Ја држим, да је сама ствар по себи дала на то довољног јасног одговора. Према овоме, иоуздано могу увериги, колико сам год учитеља оценио, код свакога сам нашао засебно тумачење програма и по томе врло разнолик рад, — не по количини, већ ио погрешном разумевању, у ком обиму и како је имало шта деци да се предаје. — Заиста другојачије и не може да буде онде, где се н. пр. из науке хршћанске каже у програму само толико: „посганак првих људи — изабраници божији — аиостоли и еванђелисти"; — или из Земљописа: „срез — округ — околни окрузи краљевина Србија" и т. д; — али шта да се говори о „срезу", „округу" и т. д. — Да ли

сам политички, или физички, или топски део, или најиосле сва три заједно ? Даље из природних наука: „посматрање описивање — уноређивање — општи преглед домаћих, отачанствених и неотачапственгх животиња, биља" и г д. — а којих „животиња", „биља" поименце, — у чему, како и па који начин да се чини то „носматрање —■ упоређивање — оиис" и т. д. ? Да би јасније показао ово погрешно и једнострано разумевање програма код појединих учитеља, — навегаћу овде само неколико врло чудноватих нредмета. — Тако, прво, — на више места налазио сам, да су учитељи из науке хришћанске толико далеко заилазили, те су деци о појединим аностолима причали, чак и где се је који родио, шта је радио у детињству, како му је било име оцу и мајци, колико су им ови живили, јесу ли имали браће и сестара, да ли су им ови били млађи или старији и како су се ио имену звали и т. д. — Други онет то исто предавали су само у нобрајању имена апостолских, мало о раду, где су и од какге болести помрли. Неки од молитве „иресвета тројице", држали су да је то „богородице дево". — Даље други из рачуна „десетни бројеви", мислили су да треба с „десетицама" на иамет рачунати. Трећи оиет из Земљописа: „срез", „округ" и т. д. казивали су деци само иа иамет, где се налазе и докле се иружају. — Из јестаственице иак речи: „ посматрање — упоређивање — општи преглед" и т. д. или из цртања: нраволинијски нредмети — геометријске слике — равни орнаменти" — биле су ирава шнанска села за неке учитеље! — Најиосле, у раду гимнастике, где учитељима у наиред није дато иикакво упутство, како и на који начин да предају, нити су иак каквих справа за то имали, — ту се је посматрач могао слатко насмејати оном мајмунском млатању ногама и рукама без најмањег стварног значаја и користи. А да би се сва она неиравилност и нејасност у програму иобегла, требало је само после сваке напомене иод заградом додатн: како и колико се има предавати о тој и тој ствари; —