Просветни гласник

ИЗВБШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

87

тако н. пр. кад је из земљописа стављена реч „округ", требало је одма под заградом казати још и ово: „каквоКа земљишта, повеће воде, шуме, брда и нутови, број становиика, њихово занимаае, нодела и управее власти, њихов сасгав, рад" и т. д. Осим тога, кад се по новијој педагошкој настави нашло, да је корисније и лакше, да се деци узму кљиге из школе и замену са учитељевом речи, — онда зашто прво да се не снреме из свију наука простране стручне књиге за учитеља, па тек носле да дође нов програм; јер одакле ће учитељ да црпи своја предавања, кад књига пема , а сам опет не зна, нити је можда кад год и учио што о извесним ства рима, н, нр. познавање човека, стику и т. д. Међу тим, што се тиче и саме општности нрограма и за сеоску и за варошку децу, с ногледом на нотоњи живот и потребе њихове, иикако не налазим, да би из свију наука за све требало један исти прохрам дати. — Тако н. пр. 1. — Из науке хришћанске, налазим, да би за сеоску децу довољно било, да знају само „крсни знак" и две молитве: „оче наш" и „Пресвета Тројице" с објашњењем; — даље из осталог, да се у кратко наговести: како је Бог у почетку само једног човека и једну жену створио, од којих се доцније цео род људски садашњп изродио; за тим одма ирећи на долазак Христов и тек о његовој радњи само дуже причати, са врло кратком напоменом рођења. 2. — Пз српског језика, — менп се чини да сеоска деца по новом програму све друго уче, само не оно, што је доиста најнужније за њихову ираву потребу. — Зна се, да многи људи који су и више науке свршили и по томе учени ностали, •— опет не зиају бог зна како тачно све врсте речи по нашој граматици, нитп имје то најпосле од какве стварне важности, — онда се још вшне не могу довољно да начудим, за што се тако велики значај иолаже код деце из основних школа на коректно познавање најситније речнце у језику, — и зар не би место свега тога, а нарочито по сеоску децу, далеко

корисније било, да се озбиљна пажња првенствено обрати: на лепо и нравилно писање, певање, причање, декламовање јуначких песама, описивање појединих предмета и вежбање у свима врстама писмених састава ? В. — Из рачуна, — ја мислим, да ће ретко који сељак у целом животу имати тако велику нотребу од знања: „Правила тројног, простих разломака, — дељивости бројева, иреобраћања" и т. д. пегоједина му је хасна , да се само из четири проста вида што боље извеџба у устменом рачунању, па ма и до сто хиљада било. А нрава и пајглавнија наука, да им буде: шародна историја ; земљопис у сва три дела, цртање, гимна^Г а на/рочито физички политички ; неговање тела с дијететиком, и јестаственица и то само отачанствених животиња, биља и т. д. са што бољом поуком њиховог неговања и употребе; за тим, цртање и гимнастика од вештина. — За. варошку пак децу не налазим за нужно никаква измена, у новом програму да се учини, нити пак има какве иоозбиљне тешкоће у потпуном извршењу његовом. IV — Велики је корак у нанретку основне наставе учињен тиме, што су деци одузете књиге из руку. — Не само да је наука иостала тим лакша. појмљивија и јача својина школске деце, него је и самом учнтељу дата већа воља за рад. — Но сва ова сјајност остаје без правог полета све дотле, докле се год школе сасвим не опросте оних мана, које сам у почетку навео, н иотпуно не осигурају: са уредним доласком ђака, набавком свију учила, учебника и других потреба, које рад школски јако отежавају и заплећу. С овим хоћу да покажем још и то, како ми је у толикој гомили горе побројаних неирилика, које су учитељи иреко године трнели, одвећ тешко било сазнати истинити начин предавања њиховог и оценити прави успех ђака њихових. — Али поврх свега тога, код свију учитеља, којих сам рад оценио са „врлодобар" и „одличан", — добио сам то уверење, да су