Просветни гласник

ва С иитање к А о наука

89

Овој злоупотреби могло би се наћи краја само иа тај иачии, кад ои надзорник имао на расноложењу бар 5 — 6 дана, те да све родитеље сакупи и строго исиита, — иначе, нек је грех учитељу, ако у томе бесавесно ради!

Свакојако требало би овом лукавству доскочити, ма којим путем било. Надзорвик основ. школа окр. ћупријског Д. Ј\. ЈЗиВ^ЉАКОВИТх, директор јагод. н. г-м.

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

^Д\ЛЕКСАНДРА ЈЗЕНА

и одведе на друге стране, те тако се начини равнотежа у мозгу и у осталом организму. Исто тако и правилна оксидација била је сиречена, на се и то мишићним напрезањем понрави нај-

(Наставак) Мењање и остављање рада I У обичним наставним плановима узима се известан број наставних предмета један иоред другог тако, да ученик има сваког дана да се занима са два три или више таквих цредмета. Принципи, по којима је та промена предмета удешена и по којима је и одмор одређен, јесу следећи: 1) Само кад се спава, престаје духовно и телесно напрезање са свим и иотнуно; „тврдо" спавање или спавање без сањања, најбоље је за овај духовни и телесни одмор. Кад се довољно не спава, и кад се узнемнрује спавање или се много сања, онда то све узима један део моћи и троши их узалуд. И у будном стању може радом тежих нослова наступити таква малаксалост у целом организму, да нисмо више сиособни ни за какав посао. Највећи прекид рада у целом организму ностоји за време јела, при чему се ток мисли иромени, а тело се одмара. Мењањем телесног или мишићног наирезања и духовног рада у опште, а нарочито онога који је везан с дугим седењем, производи се одмор, који је потребан за Физичке Функције. За време духовног напрезања, крв је више јурила у мозак. Сад миншћно нанрезање крв ову одвуче из мозга

орже. Али оваке су благодетне последице од мишићног напрезања само у томе случају сигурне, ако напрезање није сувише јако; јер, буде ли телесно напрезање толико јако, да се тело од тога замори, онда ће оно, место да освежи организам, још горе га исцрпсти. 2) Главно је питање овде : шта ми добијамо, кад један облик рада оставимо, па други предузмемо ? За ово морамо многе обзире узети на ум. Јасно је, да се прво вежбање или рад не сме дотле терати, да наступи општа малаксалост и исцриљеност. Рекрут није способан после војног вежбања нре нодне, да учи рачун у рекрутној школи. И музичко образовање по некад је тако строго и тешко, да искључује сваку другу студију. Важност каквог нарочитог образовања може бити тако велика, да ми за њега морамо да употребимо сву пластичку снагу свога организма. Исцриљеност и малаксалост долази и онда, кад мозак не може да нанусти један узети правац у коме ради и којим је једном ударио, и кад се не да да се одведе на другу страну; само је ово исцрпљеност у другом облику. У свакој новој и тежој студији и.ма извесних делова, на које треба концентрисати највишу меру снаге што је имамо једнога дапа. Обично ово бива у почетку рада ; али ма у ком случају то било, увек је нужно да се сваки други озбиљнији и тежи рад осгави на страну све до12