Просветни гласник

ЗА1ГИСНПК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

131

никако не — или другом листу иечатала, могла би донети користи које сам навео да обећава. На овај начин — ако се може — требало би признањем наградити рад једиог учитеља, којп, види се, није своје слободно време на беспослице употребљавао. Но, у место овога подногаења превода или „оригинала," који махом не погађају праву меру иотребе, а дотични се писци враћају са разуверењем и увређеним трудољубљем, пошто им се дела не усвајају — требало би да се с друге стране узме иницијатива па да се одреди која су дела добра, из којих ваља лекциЈе иреводити, па и цела дела. Ако се мора за исвључно сраске предмете (језик, историју, земљопис) тражити домаћи извор, за књиге природњачке, а поименце за основну школу ваља комисијоно одредити немачке ауторе, држава да откуни право превода, ако би требало, па да распише тражбу, па ко најбоље одређену књигу преведе. Ми можемо мало бити и сујетни на то ако неки учитељ, нредавач, суплент или ироФесор „напише" или узалуд саспе снагу своју у неку погрешну књигу, ипак потреби ће бити услужно. Она дела која су у Немачкој издржала критику и црактику, која су с тога у више издања изашла, она би и нашу потребу задовољила за 20 и више година. По таким угледним делима ваљало би и нрограм направити, при чему не мора бити меродаван принцип „практичпости," „за ж.ивот," „за нривреду," „за индустрију," и т. д. — како ја знам да смо јесенас правили програме, где сам ја морао пристати — а то је све на штету науке. Најпосле није ботаници цељ да спрема траваре и врачаре, ни зологији да смера само на облагорођење раса, нити минералогији да се што пре — по американском систему — пронађу „богати рудници." Зоологија, Ботаника и Минералогија имају своју научну садржину, ваља их учити науке ради, па кад се то постигне учињено је задоста и арактичној тежљи млогих, који имају меродавног уплива на ирављење, и ако не и на одобравање програма. Такве књиге израђене — по мом знању и нахођењу — по свима прописима методике и захтевима науке јесу:

1. 1/п1сп Аидиз1, Лгше18г,пц' г\\ ешет те1ћосП8сћеп 1Јп{,егпсМ ш Дег ТШегкитТе ипг! АпОггороГодГе 111 с1геГ Спгвеи. I Сигзиз. ЗеНеп 252. II Сигзиз ЗеИеп 400. III. Сигзиз ЗеИеп 494. — (Но ово није онај превод од Деспотовића). 2. Ј7адпег Пегтапп, Р{1атепкип(1е 1пг Зсћи1еп. Сигзиз I Зекеи 128. — Сигзиз II ЗеИеп 280. Од истога Сгаг^епШатк, за варошке школе. 3.1)-г Моз1ег ипс! Н. Неззе, Ка1пг§е8сћ1сћ18МШег, III ТћеИ: Уег1ге1ег с1ез М.Гпега1геГсћез. За ботанику још и АиегзшаМ Во!аш8сће ТЈп1егћа11ип§еп. На тај начин ми би наше школе снабдели и брзо и корисно са ваљаним књигама. Остале допуне, превођења лепих одсека , занимљивих сгвари остављено би било иојединим трудбеницима, као и часописима и листовима, и при чему би и држава могла свакад дати своју рукопомоћ; јер по нашој читалачкој публици, ни једна у истини корисна књига, којој је цена мало необичнија за наше домаће литерарне појмове, не може да изиђе на свет док држава не иомогне. Држава и треба да иомогне, али и да одреди како и у чему. Овако ћемо сви са својим преводима и радовима, које смо сами као добре оценили, долазити на врата држави, молити за иомоћ, на ће нам књиге бити штампане да до године буду другима замењене, или ћемо бити одбијени, ако нам радови — по незнању — неваљају; јер смо рђав избор учинили. У првом случају има штету држава, у другоме радник. Практична нак последица тога та је : Да се млоге књиге проглашују као непотпуне, предлажу за донуну, измену или прогонство из школе. Књига тако има млого — а помоћи мало. Ја сам имао прилике да јога једном, ириликом извегатаја Главном Просвегном Савету, о једној другој књизи напоменем како се и наставници и ученици сатиру пишући своје лекције, све с тога, што нема школских књига, које би задовољиле и науку и — наше ирограме. Овоме злу ваља учинити крај. Али то пеће бити никако — ако се онима који раде и хоће