Просветни гласник

132

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ВРОСВЕТНОГ САВЕТА

да раде остави на вољу да сами проналазе, да сами бирају дела, за која ће им се рећи да не ваљају. Држава нека нам каже гата ће се радити, она нека наручи, и ја држим да у ваљаној изради неће оскудевати. — Овим честим одбијањем са толико труда н муке свршених радова не подиже се радна снага, но убија се. А ја, као и свако, чији се суд тражи, и ако искрено сажаљевам да одречем неком раду целу или делимичну вредност, ипак морам то да учинии, као што сам то и овде учинио. Благодарећи Главном Просветном Савету, на ионово указаној пажњи, молим да будем извињен што сам, користећи се једним специјалпим случајем, у овај извештај унео више начелних гледишта о путовима и начинима, како би се радна снага унутила сталним иравцем и не би се разбијала о поједине покушаје, који махом остају у бескорисном рукопису, као што и школе остају без ваљаних књига. Треба створити ирограме, треба у њих унети научну тра:кбу, па заповедити и тр&жити да се по истима напишу — а ја оиет велим да се иреведу добре књиге и настава ће у Србији коракнути, како до сада није и неће при овој променљивости и несталности и програма и школских књига, које се једне године усвоје, да се друге године избаце. 11. Јануара 1884. у Нишу. ^Кив. ЈКивановић. проФесор. П. П. Прегледање овако једне „преведене" или „по" неком аутору „израђене" књиге било би далеко сигурније, кад би се уобичајшш, тј. наредило, да сваки преводилац узрукоиис иошље и оригинал из кога је иреводио. Тек тада се може знати: је ли све преведено, је ли тачно, а најпосле неке погрешке дају се боље спазити, каа, се и оригинал има при руци. ЈК.ив. ЈКивановић. проФесор. Главни Просветни Савет саглашавајући се с мишљењем решерената одлучио је : да се то дело не може дримити за потребу за коју је намењено.

V Прочитан је ре®ерат г. Паје ТодоровиКа о квизи Шите ПетровиКа „евиларство." Тај решерат гласи : Главном Просветном Савету Председништво Савета изволело је уз акт свој од 15. Децембра пр. год. послати ми на реФерисање књигу под насловом „Овиларство" од М. Петровића, проФесора природних наука у срп. учитељској школи у Сомбору, као и да изјавим: да ли се иста књига може да ирепоручи за књижнице осповних школа и за учебник у основним школама. Сматрам за особиту част, што ми се дала прилика да могу Савету по његову захтеву, своје мишљење па услугу да поднесем. У пачелу могу да потврдим, да је књига нод иоменутим насловом са довољном бригом рађена и да је прибрани материјал вешто у њој распоређен. — Почињајући са кратким, али ирецизним оиисом зоолошких карактера свилене гусенице —■ Вош1лх шоп — и иосле летимичног историјског прегледа како се овај корисни инсекат пренео и разнео ио Европи, прелази се на опширни опис природе свилене гусенице, који се — опис — са 8 слика у тексту илуструје. Иза овога следује технички •— пољопривредни — део, гајење свилених буба, који — део — је такође објашњен са 3 слике у тексту. На иослетку баца мало опширнији поглед на историјско развијање свилодеља у Срба у Аустро-Угарској (највише), иа онда и у Србији и Црној Гори. Правп техиички део, т. ј. наука о свилодељу обухвата 38 страна.; или 52°/ 0 , дакле неигго мало више од половине целе књиге; 24 стране или 34°| 0 заузима нриродописни део (са приступом), а остало пада на историјски преглед, коме додајем и предговор. Стручна садржина ове књиге црпена је из савремених иознавања, тако да су ноједини пасуси, као и неки одељци израз најновијих научних испитивања, примењених на нрактику свилодеља. Између других да наиоменем врло важап пасус на страни 58, о Пастеровој методи за про-