Просветни гласник

ВАСПИТАН.Е КАО НАУКА

165

иојаве у сФери воље и осећања, које се с васпитачем највише сусрећу. 1. Са различним стварима оне околине, где смо проживели какву радост или бол, спајају се утисци пријатности или непријатности. Предмети, према којима смо ис:!Очетка били са свим равнодутни, постану нам пријатни и добро познати, ако су нам у срећним тренуцима били у близини. Као најобичнији иример за ово могу служити наша сећања и везе утисака од извесних места. Ако нам је живот нријатан, онда наша прив] женост за извесно место или његово суседство расте. Нама је непријатно кад таку околину морамо да оставимо, а веома <;е радујемо, кад можемо да носетимо неко место, У коме смо раније веселе часове проводили. Слична се осећања везују и за све остале предмете, које мп волимо или који нам помажу у опим пословима, који су нам пријатни. Еућевни намештај, наше збирке, књиге, оружје, слике итд. све то упливише на наша осећања и буди неку драж, која нао загрева и умањује монотонију животну. АФект се по својој суштини у томе баш и разликује од узбуђења што се њиме угврђује и појачава наша пажња на неки главни предмет. Са шпрењем знања умножавају се и наше везе са чисто идеалним предметима, као историским местима, личностима и догађајима. Овде треба да споменем само огромне церемоније , различне обреде и друге Формалности, које се одржавају само с тога, што се њима упливише на осећање. Да се у лепим вештинама могу разликовати првобитни упливи од изведених зависи у главноме од тачније оцене ових усвојених духовних уживања. Спреман васнитач неће моћи а да не обрати озбиљну пажњу на све моменте, који у ову област спадају; јер сви оии имају врло важног унлива на васнитачки носао. То је област свавојаких могућности, која је особито згодна за сапгвиничко оцењивање. Васпитање, које се врши и ствара паметном применом и везивањем пријатних утисака, има најлепши изглед; тако је васпитање најбоље. Једна од најједријих изрека ВМпеу-а бтИћ-а била је ова: „ако ви своју

децу сада усрећавате, онда их тиме усрећавате — сећањем — за још 20 година доцније." Ово је се без сумње односило на домаћи живот, али то се тако исто згодно и умесно може проширити и на школу. И доиста се и игало тако далеко у великом одушевљењу за овом мишљу, да сетврдило: да школа може бити тако добро удешена, како ће бити у стању, да избрише сваки трунак несрећног породичног живота, што га ученик донесе од куће у школу. Стварање тако срећних и пријатних асоцијација од утисака нријатности пије ствар, која се иостиже за неколико дана; за то требају читаве године. Ја сам овај предмет претресао с психолошке сгране на другом месту, па за то се овде не ћу ни враћати ноново на принципе и услове, који у ово питање задиру. Али конац садањег излагања прекинуо би се, кад не бих на овоме месту обратио пажњу на разлику која постоји у мери растења непријатних осећања. Тако ћемо ићи напред без прекидања и растура. Сем изузетака, који се по себи разумеју, задовољство је физички тесно везано са животном енергијом, здрављем, снагом и хармонијском равнотежом свију делова организма. Потребно је довољно хране, или иомоћи, раздраганости, у извесним границама и уклањање свега, што би ма који орган могло раздражити или га оштетити. Кад се не испуни који од ових услова онда се тиме производи неиријатност, а баш због тога је непријатно осећање и лако изазвати и одржати, као што је на другој страни тешко сгворити протпвио томе. Изазвати и бробудити ехо или сећање на неку пријатност и задовољство, значи осигурати пуноћу, хармонију и равнотежу у свима снагама, или бар све то измислити. То се може лако иостићи паметним и умесним поступањем, али то није овде главно питање. Што ми овде хоћемо, то је веселост, расположеност и онда, кад постоји стварна непријатиост или кад је снољашност барем индиФерентна и неутрална. По себи се разуме, да се ово не да брзо постићи. С друге стране опет, бол је лако ироизвести у истини, а лако га је и представити.