Просветни гласник

164

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

^ДхЛЕКСАНДРА јЗ:

ЕНА

(Наставак) Као одмор или опорављање уз које иде н задовољство, сматра се причање разних ириповедака и иитересаитиих догађаја од општег човечаиског иитереса. Али, кад се оне износе у другоме смислу, онда оне припадају другој којој грани научној и потребују и па.мћење и суђење, те онда не долазе више у ову врсту рада духовнога. Истина, промена може се чинити и између других предмета, осем телесног вежбања, лених вештина (које су већ и саме за се један агрегат таких промена). даље, језика и природних наука, али тек ови су предиети најглавнији од свију осталих, у којима се узајмичном нроменом у изучавању умањује духовно напрезање и уштеђује снага. Као што је већ сиоменуто, сем тих промена, могу се с чинити још и друге у самом раду и вежбању: кад иосле слушања дође понављање, кад се после изучавања неког нравила кад дође на његову примену у новим случајевима, се уотпнте од знања пређе на сам рад или употребу његову. Мењањем различитих језика постиже се истпна нека иромена, ио природи самих утисака, али врло незнатна; но оиет може слј-жити као оноравка, ако се оба језика не изучавају уиоредно. Тако, ни мало се неће олакшати учеп.е, ако се у јутру уче на памет Француске, а увече латинске речи. Прелаз од једнога учења на друго може бити, као што је већ казано, велики, а може бити и мали. Кад се после ботанике узме зоологија, онда је нромена у материјалу, а облик је сличан. Између чисте и примењене математике нема никаке битне разлике. Кад се иосле алгебре узме геометрија, онда се врло мало олакшава, а нема баш никаке олакшице ако се иосле геометрије узме тригонометрија и одсеци од кегле. Има још и других мањих прилика за олакшавање

учења променом, али су ипак и оне толико важне, да се не смеју губити из вида. Промена од једнога учитеља другоме (нретностављајући, да су обадвојица ваљани) врло је осетна и благодетна. Па и сама промена учионице, места, положаја, све то номаже да не наступи велики умор и чини да дух понова оживи. Умореноме ученику је као нека врста одморка и сама промена књиге о оном истом предмету, који он изучава. И неки иредмети су тако разноврсног материјала, да и он сам даје духу довољно промене и олакшице, као: ГеограФија, Историја, и Дитература кад се изучава како у изразу тако и у самој материји својој. У осталом ова велика разноврсност није никако добра. Аналитички одељак науке о васнитању имао би да ове агрегате раздвоји, на њихове саставне делове и да иснита не само утицај њихов на развитак нашега духа, него да покаже штете и користи које и од мешавине њине долазе. Неговање осећања.

Закони, који важе за област осећајну и вољину, чине "непосредну нринрему моралном образовању, где све тешкоће достижу своју кулминациону тачку. Има осећајних и вољиних снага, које сваком образовању претходе, а има и таких, које се тек образовањем стварају. Али ношто није могуће, да се јачина осећања и душевних иокрета тачно измери, није лако ни разултате засебно оценити. Општи закони, који важе за намћење, вреде тако исто и за осећање. И овде такође мора бити понављања н духовне концентрације, па да се бол или радост доведе у свезу с неким предметом. Само овде има још и пеких других особености, због којих је нужно, да још неколико примедаба додамо, и тако цео иредмет боље осветлимо. Да бисмо обележили најважпије тачке, но свој прилици, биће најбоље, да изнесемо оне