Просветни гласник

21*

КАРАКТЕРНЕ СЛЧКЕ 113 011ШТЕ ИСТОРИЈЕ

своје синове само у мошеју слати, јер је он говорио овако: „боље је да госнода служе науку, него да наука служи господу." На овакав одговор калиФ се није љутио, већ је заиоведио својим синовима да иду у мошеју и да са Арабљанима (нижег сталежа) слушају наставу (науку) мудрога Малека. Арабљани су били заборавили .мудре опомене калиФе Абу-Бекра, које је дао својој војсци кад је ипма у Сирију. Он је казао: „засејана поља и воћке треба чувати, јер је то потребно за израну војске." У време Харуново десио се један овакав случај. Једнои дође к њему једна жена из ннжег сталежа, на му се потужи како су јој војници све њиве изгазили. КалиФ, који је тужбе свију својих поданика саслушавао, покуша да жену умири и запита је, да ли се не опомиње места у корану, где стоји написано: „Кад војска великих кнежева иутује, морају поданици страдати, кроз чија поља она прође?" „Јест господару," одговори жена, „али опет у корану стоји написано, да станови оних кнежева, који неправичности називај\ добром, треба да опусте." Овако паметан одговор дарну калиФа. Он заповеди, да се тужитељици сва учињена штета одмах накнади. 6. Сјај калифства. Варош Багдад, коју је сазидао калиФа АлМанзур, ностала је под Харун-ал-Рашидом тако прекрасна варош, да је се у арапским скаскама дуго још о њему причало. У њему је било 10000 џамија, а толико исто јавних купатила, 105 мостова, 600 канала, 400 воденица, 4000 нивница и толико исто лебарница, 100000 башта, прекрасних башта и водоскока. КалиФов замак имао је седам дворова, а 10000 мамелука служили су славног владара. Најсјајније се развила арабљанска вештина у зидању танких кула, округлих кубета и прекрасних капија, но стилу на изгдед дуге. Једна веома лена грађевина била је једна џамија у вароши Кордови. Она је била 350 стопа дубока и 450 стона широка и имала

је 19 одељака (ирепрата), који су били раздвоједни са 150 стубсгва и сводова. Бидо је, осем овога, још 19 капија од туча, и све су биде оковане танким плеком од злата. Патос канеле био је од злата и сребра, а цела џамија била је осветљена са небројеним и прекрасним лампама. Краљевски дворац Алхамбра у Гранади показује још у својим развалинама пређашњу сјајност и богатство оних, који су га градили. У двориштима су били хладнн водоскоци, са балкона је био диван поглед на снежне брегове оближњих планина, дуварови собе озидани су де.шм каменом и изгледали су као шарени ћилими, а напред су била предворја на витким стубовима. У баштама мирисали су џбунови ружа, а у хдадовини под падмама провејавао је нријатан ветрић. Оваких красота било је у Јегинту, Персији до долине реке Гангеса и свуда где је арапска вештина, у зидању донирала. Арабљани су се одликовали и у наукама. Онп су изучавади грчки језик, па су са грчког преводили на њихов језик дела грчких лекара, астронома и других учених људи, заводили су школе, подизали звездарнице и лабораторије за хемијске опите. По гдекоји даровити љу г ди путовали су у Шпанију и тамо су изучавали науке. Арабљани су нрви завели апотеке и боднице. Али они су први увели сујеверице, да се са једном изреком из корана може лечити падајућа болест, или да се но месту неке звезде може некоме прорећи судбина у напред (Астрологија). По неки нзрази из њиховог јези :а преведени су и прешли у европске језике као на пр. Алгебра, рачупање без циФара са општим бројевима (писменима) ; Алкалџ, иоташа, звала се тако што су је Арабљани добијали из једне биљке, која се звала кали; зепит и надир п многи други изрази. Тако је Исдам ипак у некодико иомогао европско хришћанском нанретку и образовању. Ои је био као једна река, која прети у почетку да ће све потонити, а место тога нанесе нешто нлодног шљама, који плодност потиомаже. (Наставиће се)