Просветни гласник

162

Карактегне слике

из опште исЈоријН

борављао јако су га омрзли Арабљани. Најпосле се иротиву њега учиии завера и он буде убијен у 82. години живота. 4. Алвја. Тек сад, кад није било никаквог ближег сродника Мухамедовог, постао је калиФа Алија. Од кад је он постао калиФа отпочели су нереди међу Арабљанима, који су час мање час више поткоиавали темељ арабљанској држави. „Аеша,"' такозвана ;; мати верних," која је била крвни непријатељ Алијин, није могла спречити да он буде изабрат за калиФа. А.ш она је тим живље после радила да га са престола обори. Она узбуни цело царство ; и свом снагом потпомагаше МоаФија, намесника у Сирији, еоји се са својом војском беше кренуо против калиФа. И она сама нође у бој противу њега. Но она пе могаше победити човека. Њу су нобедили и ухватили, али је Алија зановедио да је као матер верних чувају и не чине јој никаква зла. МоаФија се иодиже у савезу са Амром, намесником Егиита. Пророкове вароши Мека и Медина иадоше у његове руке, само КуФа остаде верна Алији. Па инак он није могао утећи својим непријатељима. Године 660, у петој години његове владе, њега су посекли у КуФи. Алија је био један благородан (доброг срца) човек. Он је био даровит човек, а његова даровитост види се из његових моралних изрека.* Алијино убиство учинило је, те су се Мухамедовци између себе поценали. Многи од њих веровали су, да је право владалачко нрипадало

* Овде ћемо исписати некодико тих изрека: «Бој се Бога, иа си безбедав.» — «Задовољство са божјом вољом јесте облагорођење срца.» — ^Уздржавање душе од лакомости најважнији је свети рат.< — «Поштуј свога ода, па ће и тебе поштовати твој син.» — «Свет је сенка једнога облака и сан снапачев.* — »Верноме је нецрестано Бог нред очима и лун је мисли. Он је благодаран у срећи и стрпљив у несрећи.* ,Мудар је онај човек, који се у љутини, захтевању и страху владати уме.' «Вредност сваког човека мери се по добру, које је учипио.« »Језик мудрог човека лежи иза његовог срца, а срце лудака лежи иза његовог језика.« «Наука је богаташу украс, а сиромаху богатство.« — »Највећа је будала од свију онај, који не чини ништа похвално, а хоће да га хвале и поштују, који чини зло и опет награду доброга очекује. 11 — «Ко познаје самога себе, тај иознаје Бога Господа.® — >Бољи је мудар неиријагељ него дуд пријатељ.»

само Алији, а да су Абу-Бекр, Омар, Отман, као и сви њихови наследници на неправедан начин били владари. С тога су они поштовали Алију као мученика и свеца. Поштоваоци и присталице Алијиие, који се највише по Персији налажаху, добише име „Шејити,"' или секташи. Остали Мухамедовци, који су Суни или традицији (иредањима и иричама) придавали исту вредност као и корану, нису дали ни да се сномене Алија у њиховим мошеама. Еикада више шеити и сунити нису се сложили. Још и данас Персијанци мрзе Турке и све што су прва три калиФа као иравично држала. 5. "Харун-ал-Рашид. Од свнју калиФа, којима је престоница била у Багдаду, био је најславнији Харун ал Рашид. У Арапа има жного гатака о њему, и они његову владу сматрају као златно време арапскога царства. Са својом војском продр'о је он у Малу Азију и наморао грчког цара да му плаћа данак. Да би иокорио Источно римско царство, он је смишљао да учини савез са Карлом Великим госиодарем западног римског царства. С тога отирави носланике овоме силном владару, који су међу осталим поклонима понели и један сахат, а то је први сахат, који је до тада у Јевропу донет. Савез се није могао учинити. Шта више Карло наиаде Арапе у Шпанији. Али понуда калиФова за савез ноказује како је он био мудар владар. Највише се Харун ал Рашид ирославио тиме, што је јако волео вештине и науке. Он је код Арабљана пробудио вољу за морепловство и трговину. је миоге Фабрике , школе и подигао многе прекрасне грађевине, баште и водоводе. У његовом двору искупљали су се сви учени људи. Сам калиФ учио је науку о беседништву, јер му је то потребно било за јавна нредавања из Корана, која је као калиФа морао држати. За учитеља својим синовима узео је он ученога слободњака Малека. Али како је увек био у послу учећи младе Арабљане у Мошеји, то он није имао времена да долази у двор калифов. Харуи-ал-Рашид могао му јс