Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

161

Еад је изаслао са војском у Сирију свога војводу Једица, он му је дао овако уиутство: „Увек мисли па то, да је Бог свагда с тобом. Твоје војнике предусретај благо, твоје другове питај за савет, и увек чини оно што је нраво и гтоштено. Кад сусретнеш свога непријатеља буди човечан и немој му окретати леђа. Ако задобнјеш нобеду, онда чувај старце, жене и децу. Немој да сечеш палме (дрвета) и да упропашћујеш поља. Не сатпри во^ке пити убијај више стоке, осем толико колико ти је за војску довољно. Задата реч нека ти буде светиња. Поштеди свештена лица, која нађеш иа светим местима. Света места штеди свакојако. Али ти ћеш паићи на људе, који ирипадају школи сатане и гаишају косу, (овде се мисле сигурно грчки калуђери, који су тада започели шишати косу и напуштати манастире). Овима ћеш разлупати тикву (главу) и погубити их, ако не би Ислам примили и данак платили." 2. Омар После смрти Абу-Бекрове постао је наследник иророков његов други тас.т Омар. Под њим су Арабљани, нуни одушевљења и религиозне занесености, извршили велика и невероватна освајања. Они су заузели велики део Персије и Јерменије, даље Палестину са Јерусалимом; осем тога вароши Феничанске, Триполис и Тир. Овом приликом задобили су знатну морску Флоту и заузели Антиохију, те тиме довршили освојење Сирије. Јерусалимски натријарх није хтео предати варош никако, већ је тражио да сам калиФа дође и да утврде мир. Војвода Алија саветовао је калифу да дође. И сам калиФа желео је отићи у варош одакле је Мухамед отишао на небо. Огромни број верних кренуо се са њим у Палестину. Ма да је ово било сјајно путовање, Омар је ипак путовао врло просто без икаква сјаја. Он је обукао једну половну одећу од камилине длаке. Са собом је ионео свега две торбе, једну напуњену урмама а другу ииринчем; осем тога једну дрвену чинију и једаи тулум мешину) воде. Где год је се одмарао, свуда је наређивао

да друштво које путује заједнички руча, а он је ручак свуда благосиљао молитвама и поукама. У логору код Јерусалима наместио је он свој прости шатор. Становнике је уверавао да им је живот и имање сигурно, и Јерусалимљани су славили и хвалили његову нравичност и човекољубље. Кад је Омаров војвода, Амру, освојио Ллександрију, главну варош у Јегипту, он је у њој нашао једну голему библиотеку. У тој библиотеци било је врло много лепих књига, у којима је била иснисана сва наука старих времена (старог века). Он је најпре питао калиФа шта ће радити са толиким књигама и Омар му је овако одговорио: „што је год написано у књигама, које ти напомињеш, или већ има у књизи божјој (корану), и тада су те књиге непотребне, или је противно ономе што је у корану, и тада су те књиге шкодљиве. Заповеди дакле да се униште." Ова неумесна и непаметна заповесг извршена је са највећом строгошћу. Амру заповеди да се књиге поделе по александријским топлим купатилима, којих је тада било у Александрији око 4000. Шест месеци грејата су та купатила са највећим благом старога времена, — са. књигама алексапдријгке библиотеке. Омара су због његове смирености и доброте волели његови поданици као свога оца. Па ипак њега је у џамији ранио смртно једаи роб, коме он није хтео уважити неку молбу. Три дана после тога умро је у 63. години старости, а у једанаестој години своје владе. 3. Отман. Кад је умр'о Омар изабрат је за калиФу Отман брат од стрица Мухамедов. Он је био срећан, као и остале калиФе пре њега, али није био у свему онакав као они. Освајања, која је Омар започео нродужио је Отман. У Египту ]е утврдио Амру, а у Снрији војвода МоаФија господарство Арабљана и још су освојили острово Кипар и Родос. Пврснјско царство било је са свим покорено. Али сам Отман иије се кретао никуд из Арабије. Због тога, што је нотпомагао своје сроднике и пријатеље, а остале људе за21