Просветни гласник

166

ВАСПИТАЊВ К А 0 ПАУКА

Тако н. пр. ирст се може лако опржити, а после се лако може и бол представити у свези са пламеном, жеравицом и усијаним гвожђем. Еад носетимо неко лепо намештено и уређено обиталиште, онда нас то подсећа на угодан живот, и тиме изазива у нама неко пријатно осећање. Али у толико ћемо још више бити поражени, ако нрекорачимо праг оних станова, где пука сиротиња станује, или се спустимо у мрачне просторије какве тамнице. 2. Да се непријатни утисци тако брзо шире и расту, моћи ће се тек онда потпуно разумети, пошто разгледамо страсне наступе, или другим речима: пошто размотримо она осећања, која се одликују извесном експлозивношћу. Овака осећања унропашћују врло много снаге, она унраво распрште и испразне сву духовпу снагу у један пут. Њих је лако и најмањим поводом иазвати а лако их је довести у свезу и са неутралним предметима, и због тога се она могу изазвати и посредним путем. Врло мало има случајева у којима би се могла желети и овака осећања. Ми се трудимо да их сиречавамо и нрвобитно дејство угушимо, а после и да отклањамо све узроке, који би им давали новога повода за ширење. Као један од најбољих примера за осећања. ове врсте може служити нлашња, у којој се снага нагло упропашћује у извесним облицима бола. Кад се узроци, који нлашњу производе, често појављују, онда се нлашња шири еа ужасном брзином и свезује се и са оним лредметима и догађајима, који по себи не удивају нн мало така осећања. Плашњи најближе стоји јарост или велика љутња, такође једно експлозивно осећање. И ово осећање шири се врло брзо и свезује се и са споредним иредметима, а лако га је и најчањим новодом изазвати. Оно је много опасније у сваком погледу него нлашња. У страху је духовно стање тако јадно, да се ми трудимо свима снагама, које нам стоје на

расноложењу, да га отклонимо. Међу тим јарост је, и ако садржи елементе бола, по својој ирироди нрекипело осећање, и може лагсо бити да ми с почетка и не желимо да је угушимо, нити да њено везивање и ширење и на сноредне нредмете спречавамо. Кад нас ма шта доведе до највећег степена јарости, онда се то осећање излива н на. све остале предмете, који с тим у свези стоје. Ако се у томе налази каког уживања, онда се и оно брзо све већма развија и шири. II у најранијој младости може се мржња врло јако развити. Она комбинација од плашње и раздражљивости, из које постаје антипатија, јесте једно духовно стање (ако се озбиљним средствима, не спречава), које лако остаје у нама, а после се лако и даље развија. Тако духовно стање стоји у оштрој противности према лаганом растењу пријатних утисака, чији је тип обележен у прошлој глави. Као врло јасна илустрација експлозивнога облика осећања јесте смејање, у коме се виде како првобитни узроци тога облика, тако и његови нозајмљени или вештачки надражаји. Ово је један случај, у коме нас жестина узбуђења тера да владамо собом, и његове се сФере у доцнијим годинама пре могу сузити него проширити. Исто се тако лако развијају осећања презирања и подсмеха, као и слично осећање злобе. Даље овде долази и осећање туге, која по себи има неку намамљиву снагу, па кад се још испочетка не надгледа, може врло лако да иостане права навика. У свезн са осећањем њежности стоји и сувише бујна наклоност према нечему, којој је једина мана што је сувигае јака па не траје дуго. Она се нагло пење до извесног стенепа тренутнога жара, па после брзо охладни и пређе у хладноћу и немарност. II овај наступ шири се спонтано (сам по себи), па се тако брзо развијају и асоцијације таких осећања. (Наставиће се)