Просветни гласник

п^иповетке из стај"ог и ново! 1 завета

ПРИПОВЕТНЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВРТА (УДЕШЕНО ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕБУ)

Закон о чистоћи у опште. Строго се препоручивало избегавати сваку нечистоћу. За нечисто сматране су породиље и мала деда до нзвесног рока. Кад жена роди мушко дете, сматрани су и она и дете за нечисте до 40дана; а кад роди женско, до 80 дана. Губавци, и у опште сви ови, који пате од заразне болести, нису смели лежати у кући нити у селу, већ изван села. Кад ко оздрави, његове хаљине нико није смео носити, већ су спаљиване. Ако се деси, да ко умре у кући од заразне болести, та се кућа морала сва — и с поља и изнутра окречити. А ако би се у истој кући зараза поновила, таква се кућа морала сва разрушити и ископати. Закон о сиротињи у опшге. Сваки онај, који би вређао сиротињу, а нарочито удовице, строго је кажњен. Путнике и госте веома су уважавали, и радо их примали. Надничарску зараду нико није смео задржати до другога дана, него је одмах у вече плаћана. У време жетве, нико није смео пожљети њиву до увратина, него је остављао при крају њиве, да се тиме сиротиња користи. У време бербе виноградске, забрањено је све грожђе брати, него је јагурида остављана, да се њоме сиротиња користи. Тако исто маслинке, а и друго воће. Сиротињи се дозвољавало, да може у виноградима јести грожђа, али се забрањивало кући носити. Класје које по њиви остане, сиротињско је ; али га не сме српом жњети, већ рукама чупати. Строго се забрањивало узимати лихву на новац од својих саплеменика. Оне ствари које су неопходно нужне, нису се смеле узимати у залогу. Онај, који какву ствар узима у залогу, није смео улазити у кућу онога који му је даје, него је чекао да му се на поље изнесе. Ако су спаваће хаљине дате у залогу, нису се смеле задржати преко ноћи, него их вратити, да се има чим дужник преко ноћи покрити. Ако је Јевреј продан у ропство, или се сам нродао због сиро-

(Наставак) тиње, не сматрати га као роба, већ као брата. Не терати га да нреко мере ради, и у суботу дати му одшор. Ако газда роба отпусти, нека му да нужног семена, те да и он штогод посеје. Ако роб побегне од свога газде због нечовечног и тиранског поступања с њиме, сваки га је морао нримити иод своју заштиту.

Закон о човечнош поступању према животињи у онште. Закон Мојсијев строго је забрањивао суров и нечовечан постунак са животињом у опште. Кад во врше, нису му се смела уста везати. У суботу не терати марву на рад, већ и њу одморити. Ако во, или магарац падне под теретом, одмах га дићи, и терет смањити. Ако се заглибио подићи га из блата, па ма то и у суботу било. Птице, које леже на јајима, или имају мале птичице, ниношто не дирати. Не клати краве, овце и козе оног дана, кад су добиле свој подмладак. Јагње или јаре, ниношто не кувати у млеку његове матере. Закон о рату и миру. Започети рат, или закључити мир, строго је забрањивано без претходног одобрења Божјег. Бог је своју вољу саопштавао преко својих избраника, а нарочито преко првосвештеника. На војску морао је ићи сваки који има од 20 — 50 год. и који је способан за оружје. У време рата морала се чувати чистота и телесна и морална. Пред битком, вође су објављивале народу час, кад треба ударити на непријатеља. Од војничке дужности ослобођавани су: 1. Они, који су нову кућу начинили, па се још у њу нису уселили. 2. Они, који су посадили виноград, иа још његовог плода нису окусили. 3. Они, који су иснросили себи жену, па се још нису венчали; и