Просветни гласник

168

ПРНПОВЕТКЕ 113 СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТЛ

4. Они, који су плашљивци, пустити их нек иду кућала, да не плаше оеталу војску. Еад су се хтели ударити са непријатељем, првосвештеник је приносио Богу жртву, и беседом храбрио војску. Свршетак путовања Израиљаца у обећану земљу. Четрдесет дана провео је Мојсеј на брду Синају док је добио од Бога заповести. Док се он бавио на Синају, народ заборави и на добра, која му је Бог учинпо и падне у идолопоклонство, па натера Арона, те салије од женских сребрних и златних накита идола — у слици телета — па почне да му ее клања, и да му приноси жртве. Мојсеј сиђе с брда, па кад види шта ее у народу чини, од љутине иепуети и разбије таб.чице, на којима беше закон написан. За овај преступ кажњено је 3000 људи. Идол истопе, нретворе у прашину и баце у реку. Мојсеј опет оде на брдо, тамо ее забави 40 дана, и поново добије заповести и законе, по којима ће се народ управљати, и како ће начинити екинију, т. ј. покретну црквуСве је Мојсеј по наредби божјој извршио, а и неке празнике завео. Празници били су ови: 1. Субота — дан одмора; 2. Иасха, као успомена на полазак из Еглнта; 3. Педесетница, за спомен дана кад је добивен закон на Синају; 4. Празник „Шатра" или сеница, као успомена на нутовање по пустињи. 5. Празновали су сваку седму годину. Те године нису земљу радили, већ су је остављали да се одмори, те да у напред буде плоднија. Отпуштали су робове,. и друга су добра дела чинили. 6. Свечана година, т. ј. свака 49. година, који се празник веома свечано празновао. Вуне у народу. И после закона добивеног на брду Синају, често се народ бунио против Мојсеја. Немајући меса да једе, а мана му се беше огадила, почне народ да виче на, Мојсеја. По наредби божјој, јави се мноштво препелица; народ их ласно похвата, али се тако преједе, да су многи главом платили.

Оно гробље, где су умрле сахранили, прозове се „гробље арож-дрљивости." Најзад, Израиљци дођу у пустињу Фарон, која беше на граници земље сбећане. Мојсеј избере из сваког племена по једног човека — на броЈ дванајест — и пошље вх да тајно нрегледају ту земљу и народ који у њој живи. Међу посланим били еу и Исус Навин и Халев. Само њих двојица донесу право и истинско извешће о обећаној земљи, а они десеторица лажно. Тако, они су говорили, да тамо живе тако велики људи, пред којима Израиљци изгледају као скакавци ; да су им градови одвећ јаки и утврђени и т. д. Кад ово чује народ, оп се нобуни и хтеде да бира новог старешину, који ће га вратити у Египат. Исус Навин и Халев почну саветовати народ да то не чини, али у мало главом не платише. Још је много незгода Мојсеј имао док је народ довео до близу границе обећане земље. Морао се борити са многим владаоцима, и свуда му је Бог помагао, те их је побеђивао. Смрт Мојсијева. Мојсеј опази да ће скоро умрети. За то по божјој наредби постави за етарешину и вођу народа израиљског Исуеа Навина. Скупи цео народ и у лепој и језгровитој беседи поучи га, да се боји и поштује Бога, да иснуњава његове законе, па ће срећан и напредан бити. Ако пак противно узради, постићи ће га големе несреће. Затим узме са еобом неколико стараца, изиђе на брдо Навав, и ту умре. Пред саму смрт закуне старце, да ником не казују где је еахрањен ; за то ее и не зна гроб Мојсијев. Мојсеј био је велики човек и пророк. Цео свој живот посветио је срећи и напретку народа свога. Такове људе треба поштовати и уважавати. Он је написао пет свештених књига, које су стављене у самом почетку светог писма. Ове се књиге зову : „Ктма иостања", „Излазак„Левитска", „ 1>ројеви" и „ионовљени закони" . У књизи „Поетања" говори се о створењу васионе и човека и паду човековом после учињеног греха. У књизи „Излазак", описује се живот Мојсијев, излазак Израиљаца из Египта и путовање њихово до Синаја.