Просветни гласник

11ГИ110ВЕТКЕ 113 СТАРОГ II НОВОГ ЗАВЕТА

Свршетак путовања Израиљада описан је у књизж „бројеви". У књигама „Левитска" и „Поновљени закон" налазе се разни црквени и грађански закони, иравила за богослужење и приношење жртава. Књига „Левит" зове се за то, што се у њој описује евештена радња левита при богослужењу. Ењига „Бројеви" зове се зато што се у њој описује колико има свега израиљског народа. Ењига „Поновљени закон" зове се зато, што је у њу Мојсеј пред своју смрт ноново напоменуо народу сва она благодејања, која му је Бог учинио, а тако исто и све законе, који су дати Јеврејима. Заузеће обећане земље. — Прве судије. Девора и Варак. — Гедеои. Обећана земља има неколико назива. Тако она се зове Ханаан — за то, што су у њој до доласка Јевреја живели потомци Хамови ; зове се Јудеја — од речи Јудеј — народ ; зове се Света земља, за то, што се у њој сачувала права вера, и најпосле зове се Палестина — због народа филистимског, који је у једном делу те земље становао. Исус Навин доведе народ израиљски до реке Јордана. Кад су свршене нужне молитве, онда на•род почне прелазити преко реке, а нанред су ишли свештеници са скинијом или покретном црквом. На брегу реке подигну жртвеник на дванаест каменова и ту принесу жртву, што су срећно реку прешли. Близу Јордана био је један јак град, који се звао Јерихон. Тај је град требало освојити. Исус Навин пошље две уходе да провиде, како би се лакше могао заузети. У граду живљаше нека гостионичарка по имену Роава. Она прими к себи те уходе, и кад им живот беше у опасностп, она их кришом изведе из вароши и тако их спасе. Ва тим Исус Навин опседне град, и после седам дана освоји га. Све становнике ногуби, само поштеди Роаву. Около шест година водио је Исус Навин рат с народима, који су живели у земљи обећаној и све их покорио. За тим раздели земљу међу племенима, осем племена Левиног, коме је дато право да живи у варошима и градовима међу осталим племенима.

169 Смрт Исуса Навина. Пред смрт своју, Исус Навин — исто као Мојсеј, скупи народ, па га посаветује, да чува законе и веру; јер ће само вером у Бога бити јаки. Јевреји даду обећање, али га не испуне. Јер, није прошло много времена по смрти Исуса Навина, а израиљски народ паде у идолопоклонство. За то га Бог казни, те постане роб туђинских народа. Но кадгод су се израиљци у овој невољи кајали и обраћали се Богу, он их је избављао, шиљући им храбре и одважне људе, који су се звали судије, и који су управљали народом израиљским. Прве судије биле су: Готоноим а за њим Аод. Но ова двојица не долазе у ред најважнијих судија. После њих — као знатан судија долази Ва-рак. Дар ханански Јавин, страшно угњетаваше и мучаше јудеје. Да би их сасвим умирио, он пошље на њих свога војсковођу Сисару са многобројном војском. Пророчица Девора каже Вараку да скупи 10.000 људи, и да ослободи израиљце. Варак пристане, али под условом, да и она пође с њиме. Девора му прорекне, да ће он победити непријатеља, но слава потпуне победе принашће жени. И заиста Варак победи Сисару, који се склони у шатор некакве жене Јаиле, која га на спавању коцем убије. Гедеон. Седам година Мадијамићани нападали су на јевреје, тако, да су ови морали бегати и крити се по планинама и гудурама од обести и пљачкања тог народа. Гедеон једном вр'о је на гумну пшеницу, ту му се јави анђео божји, и заповеди му да ослободи народ од напасти. На позив Гедеонов, скупи се око 32.000 људи, и снреме се да ударе на Мадијамићапе. Но Богу не беше угодно да овако велика војека победн непријатеља, јер би се тада израилци погордили и својој би снази приписали победу. За то буде заповеђено Гедеону, да отпусти из војске све плашљивце, те тако остане 10.000. људи. Но и оволико беше много. Тада Гедеон доби зановест, да свих десет хиљада поведе једној реци, да се напију воде, и само оне војнике да задржи, који буду пили шакама; а оне, 22