Просветни гласник

170

ИРИИОВЕТКЕ 113 СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

који буду пили потрбушквј да отпусти кући. И тако остаде 300. људи. Гедеон подели своју војску у три одељења — по сто људи, изда заповест, да у једпо и исто време јурише на непријатеља дувајући у трубе, и ; вичући: „Мач божји и Гедеонов!" Збуњен неиријатељ овим изненадним нападом, буде сасвим побеђен и у бегство обраћен. Изргшљци хтели су изабрати за свога цара Гедеона, но он им одговори : „Нека Госнод буде ваш владар," и не хте нримити понуду. Јевтај. Народ амонићански жестоко је тлачио и притешњавао Израиљце. У тој нужди, он се обрати Богу са истинском молитвом, и прикупи војску да војује противу Амонићана. У то време беше на гласу због свог јунаштва Јевтај из Галаада. Галаадци га изберу за војсковођу, обећавши му, да ће га изабрати за свога кнеза, ако победи непријатеља. -Јевтај прими понуду, и кад се кретао у рат, он се обећа Богу овако: „Ако победим непријатеља, и срећно се вратим дома, онога ћу принети на жртву од живих створења, ко ми први изађе у сусрет." Овде је Јевтај посгупио непаметно. Јер не треба обећавати Богу оно, што ће за другога бити штетно. Он заиста победи непријатеља; али кад се враћао, изиђе му у сусрет јединица ћерка. Са својим другарицама, она изиђе да сретне свога родитеља и да му честита срећау победу. Туга обузе Јевтаја, кад виде своју једину ћерку да му прва изађе у сусрет, и горко се покаја, што је дао онако обећање. Кад је девојка дознала за ово обећање очево, она се ни мало није хтела противити вољи свога родитеља. Но израиљци ни су нриносили на жртву људе, т. ј. нису их спаљивали ; па за то и Јевтај није спалио своју ћерку него се та жртва састајала у томе, што му се ћерка није могла удати, већ је морала остати уседелица и служити при скинији (нешто налик на калуђерице). Сампсон. Пуних четерес година, трпели су Израиљци жестока насиља од Филистинаца. Једном јави се анђео божји некој жени — по имену Маноје, и

каже јој, да ће родити сина, који ће спасти народ израиљски испод ига Филистинаца. И заиста, Маноје роди сина , коме надене име — Сампсон. Двадесет година он је био судија јеврејском народу. За цело то време, народ је био слободан, и није трпео никаке увреде од суседних народа, јер свето нисмо прича, да је Сампсон личним својим јунаштвом задавао страх иепријатељима, које је у више прилика на чудновати начин надбијао. ЗНАТНЕ тЛИЧНОСТИ, Р у т а. У време судија, живљаше једна поштена моавићанка — по имену Гута. Она је била удата за једног Јевреја, па кад јој муж умре, она се не хте удавати нити свекрву напустити, него се пресели с њоме^у израиљску земљу да тамо живи. У време жетве, закон је израиљски налагао, да се њива око увратине не жње, нити да се купи оно класје које је растрвено по њиви, него је сиротињи остављано да се тиме користи. Гута беше сиротица, па и она дође на њиву једнога богаташа, по имену Вооза да купи класје. Она се Воозу допадне, а нарочито кад је дознао, да је она поштена, и да своју свекрву слуша и пази. Ова сиротица буде нра-баба великог цара јеврејског. Јер, Гута је родила Овида, а Овид роди Јесеја оца великог цара Давида, из чијег се племена и Исус Христос родио. Ј о в. У Аравији има један предео, који се зове „Авсидиски." Још у време Мојсија, живео је у том нределу један ноштен и богобојажљив човек, коме беше име Јов. Због свог лепог и уљудног понашања, веома омили Богу, а и сви су га људи поштовали и волели, јер је својим узоритим ж.ивотом био нример поштења и искрености. У исто време беше веома богат човек, и радо номагаше сиротињи. Враг-завидљивац, рећи ће једном: „Лаоно је Јову бити добрим, кад је овако богат ; но кад би му Бог одузео све што има тада би се видело, да ли он Бога поштује. Злом духу буде дато право, да куша Јова, али му је забрањено