Просветни гласник

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ С1 убити га. Једнога дана, долазе Јову —- један за другим — четири гдасника: први му јави, да су му сви волови и магарци украдени и одведени; други, да су му овце и чобани олујом и градом побивени; трећи, да су хајдуци напали на слуге, па их поблли, а камиле запленили; четврти гласник јави му најтужнију вест: да је кућа нала, у којој су му синови и кћери живели, па их све погњавила. Кад све ово чу Јов, он од жалости расцепи на себи рухо, и мирно рече: „Ја сам ее гб родио, го ћу и умрети; Господ ми је дао, Господ је и узео; нека је бл-агословено име Господње до века." Но и са овим кагатигама не заврши се страдање овог праведника. Зломе духу би допуштено да још једном куша Јова, — он напусти на њега губавило, те му се цело тело нокри ранама, и би Јов истеран да живи ван града док не умре. И жени његовој досади се ова болест, па ће му једном рећи: „Кажи штогод нротиву Бога, и умри." На то ће Јов одговорити: „Добро нам од Господа долази, па за што и зло да не нретрпимо?" Три друга његова походе га, и од велике жалости плакали су над њим, и тешећи га рекоше му: да га Бог за нева.1,ала дела каштигује. Јов својим трплењем посведочи, да је нотпуно невин. И Бог помилова свога правед ника! . . . Не само да му поврати здравље, него му даде и децу, и богатство, па још веће него пре што га је имао. Ко истински у Бога верује, ко иа Бога не хули, ко се у добру не погорди, а у злу не понизи, тај никад не ће пропасти; јер над њим око божје бди. Илија и Самуило. У племену Јевремовом, био је један човек по имену Јелкан, а. жена му се звала Ана, која не имадијаше од срца порода. Јевреји су презирали жене, које нису имале деце. За то, једном Ана пође у Силом да се Богу моли, не ће ли јој Бог поклонити сина, и да обећање, ако га добије, да ће га носветити Богу на службу. У то време у Силому се налазила покретна црква или скинија, а ту је живео и првосвештеник Илија, којп је био и судија народу израиљском. Илија гледаше,

РОГ II НОВОГ ЗАВЕТА 171 како се Ана свесрдно и са сузаиа Богу моли; но не чујући њених речи, он помисли, да је она пијана. Ади, разговоривши се с њоме, и познавши њено ноштено срце, утеши је речима, да ће јој Бог модитву примити. И заиста, она роди сина, коме надене име — Оамуидо; испуни и своје обећање, и посвети га Богу на службу. Кад дете поодрасте, она га преда Илији, да сдужи при Скинији. Идија бепте човек стар, па није могао да вргап послове стареиине, већ је сву власт предао својим синовима — 0®нију и Финесу. Међу тим, ова два младића беху веома користољубиви, на у исто време мучили су и угњетавали народ. Народ се пожали Илији, он укори своје синове; но они се никако не поправише. Чак и онда, кад му је нророк "Божји прорекао, да ће и он, и његова породица пропасти због неваљадства његових синова, он их онет не хте казннти. Једном спаваше Самуидо у храму, и чу да га неко зове по имену. Мислећи да га Илија зове, он оде к њему. Но Илија му каза, да га он није звао. У три маха понављао се овај позив. Најзад, Идија се сети, да сам Бог позива Оамуила, па му заповеди, да добро сасдуша заповест Божју. Том приликом гдас Божји каже му, каква несрећа очекује дом и породицу Илину. У исто време, цео народ признаде Самуила за Божјег пророка. У то време нападну на Јевреје непријатељски народи, и победе их. Јевреји се почну спремати да ноново ударе на непријатеља, па понесу собом у рат и кивот завета, или нокретну цркву. Кад непријатељи чуше, да су Јевреји донели ковчег, они се изнајпре уплашише; но мало затим охрабре се, у :аре на Јевреје и опет их победе. У тој битци погине и Офније и Финес и 30.000. Израиљаца, па и ковчег завета запленише непријатељи. Кад Илија чу за ову несрећу, као громом норажен, паде са столице на којој сеђагае и издахну. Заплењен ковчег носили су иепријатељи из вароши у варош; но где год су га доносили, свуда се несрећа и болест појављивала. По савету својих жречева, непријатељи натоваре ковчег завета на нова кола, 22*