Просветни гласник

200

ИЗВЕШТАЈИ ПЈКОЛСКНХ НАДЗОРНПКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

узрок нису толико наетавници, колико оскудица у школској књизи и неугодан метод самог предмета. Место да се деца навикавају да владају картом, учећи први нут већи комад земље, балкански полуострв; да познају стално, природом од искони обележене границе областима и државама; и друге карактерне знаке без којих не може битп наука о земљи, — много већа пажња обраћа се статистичној и номиналној страни гоогра®ије, величини н броју становннка једне државе п једнога града, набрајању река и главнијих меета, као да се то може сачувати од заборава и промене. Бољи је успех био из земљописа у III разреду. Томе је много допринело што су снремнпји учитељи тражили да допуне своја предавања грађом из „Кнежевине Србије." Неки опет наставнпци мислили су да се тај заметан посао може избећи комбинацијом историјских биограФија са земљописом, те место две науке, земљопиоа и историје, начипише један геогра®скоисторијски конгломерат. Као да су знали да је Главни Просветни Савет давно решио, да се уз геограФију употребе и биограФске слике, само не на штету историје. Таква сам спајања вазда расправљао на испиту, тражећи једној и другој науци оно, што јој је осигурано привременим програмом. Грађом Земљоииса II разреда замењена је сложена наука о иознавању домовине и света, и унети први појмови о познавању околине. И ако одговори ученика не беху свуда једнаки ипак бих рекао, да је овај материјал педовољан за II разред, и да би га ваљало заменити и проширити другим н. ир. тим, што би се већа пажња обратила изучавању земљишта срезу и округу, како би се осигурао напредак земљопису III разреда. Црташ карата беше заступљено са највећом марљивошћу у неколиким напредним школама. Овај лепи почетак не треба напуштати, јер он поткрепљује стечено знање из земљописа. Осктдица добре ручне књиге осетно је утицала и на наставу Сриске Историје IV разреда. Док су бољи наставници и овде гледали да замене стару грађу школске књиге са новим историјским подацима, дотле су други и даље вршили наставу без измене, али на срећу и без механизма. Неки

опе .г и поред јасне наредбе програма ноделише историју на две половине (до Немањића) и једној учаху ученике III, другој IV разреда, без историјских биограФија. У већини школа на ове последње обраћена је довољна пажња у III разреду, али с неједнаким усиехом. То је с тога, што сви наставници не беху вични да из „Кнежевине Србије" одаберу потребну количину материјала за своје ученике. Тако је било школа. у којима ученици знадоше само прву половину појединих биограФија, и таквих у којима осем живота кнеза Милоша, Кара-Ђорђа, кнеза Милана и Михаила, Станоја Главаша и Вука Караџића, не беху ништа више научили. Имао сам прилике и до сада да поменем о потреби ручне књиге овоме толико важном предмету наставе у основној школи. Она ће постати осетнија, чим се нојави нови програм српске историје . по коме ће наставници бити дужни да обрате пажњу и на такве нојаве, које им или нису познате, или их лако не могу да нађу, јер немају на руци добрих књижница. Изменом грађе нрограма избегло се у Науци ХришКанској досадно учење на намет. Неколики наставници разумели су речи „о изабраницима," да ваља говорити о јеврејским ирвацима до Мојсија, а други су се старали да упознају ученике и са осталима до Христа. Општи је глас спремних учитеља: да се у том предмету вишо може успети, ако се главна пажња обрати ново-заветној иеторији, што је имао на уму, ако се не варам, и Главни Просветни Савет" при одређивању грађе повог ирограма. Лриродна Наука и Познавање Човека само на појединим местима предаване су но пропису. Непотпуност програма, оскудица у добрим књигама и училима, дали су могућност неким наставницима да по својој увиђавности одређују карактер предавањима, без обзира на разреде, број иредставника, начин учења и цељ наставе. А било је и таквих случајева, да се но где који место сгварног изучавања, што је преко потребно основној школи, бацише на поље будаластог класиФИковања, о чему сам пмао згоде оиширније да нроговорим у посебном извештају. Гадујем се што ће нов ирограм