Просветни гласник

ИЗВЕТТДЈИ Ш&ОЛСКИХ

својом одређеношћу стати на пут ово.ј големој разлицн наставе природних наука. Читање и аревођење Словенског Језика беху добро застуиљени, осем неколиких изузе-така, где се слаба брига поклањала и осталим нредметима. Од свих ветатипа Цртапе је ионајбоље напредовало. Гимнастици на многим местима сметало је брдовито земљиште и рђаво време преко године; световном певању неартикулисани органи ученички да певају заједно. Због тога ваљда и црквено певање нпје имало мелодије. Женски рад задовољио ме је у Ужицу и Пожези. 0 усиеху наставе из наука које се уче у иродужним школама не могу ништа поуздано рећи, пошто испит бејаше само у ужичкој иродужној школи и наставници поред све воље и заузетости нису могли по иропису да пређу нредмете. Големе сметње заустављале су преко целе године озбнљно пословање у тој школи. Ред и чистоКа, као други део учитељске квалиФикације, махом беху угледни осим неколиких школа, у којима наставници заборавили с; и у том погледу на свети задатак учитељског позива и васпитавања, те понашањем својим створише пример нрекора и презирања. У здравом округу и деца су била здрава преко године. Само у Доброеелици боловаху у Марту и Априлу од врућице наставник и ученици. У Косерићу и Рогачици беше велики капгаљ, који је у последњем месту до иснита трајао. Неке школе имађаху шугаве ученике. Наставници су се старали колико

ИЕА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА им је у дужности да отклоне ту невољу од својих ученика, но узаман кад се у кућама њихних сироматаних родитеља слаба пажња поклањала чистоћи. Толико сам имао да кажем о настави, школском раду и свима појавима који беху у вези са школским нослом ове године. Норед све неједнакости у пословању, ипак је укупан резултат успеха повољне нрироде. Велика гомила добрих наставника у превази је над маленим бројем слабих и рђавих у раду око унапређивања омладине. Ова разлика можда не би била ни у толикој мери, да су све школске књиге по пропису; или бар да наставници имају књижнице заступљене најнужнијим књигама, које номажу наставу. Главни Просветни Савет и у овом погледу ваља да поведе бригу око тога, а да је не оставља увиђавности школ ских одбора и учитеља. Јер и ако се одавна пише и наручује да се набавп ова или она књига, или тато друго школи корисно, слабо која школа има све по пропису. На послетку чает ми је захвалити Вама, господине министре, и Главном Просветном Савету, што сте имали доброту да ме и ове године одредите за надзорника основних школа; и да замолим да изволите примити и овом приликок уверење о мом свагдашњем поштовању. 12. Августа 1884 год. у Београду. Дим. р. ј Јовановић. надзорник основних школа ужичког округа.

Наставкици осиовних школа у краљевини Србији

Међу наставницима основних школа у краљевини Србији налазимо многе особине, којих нема у том сталежу у другим државама, или ако их и има, оне се не јављају у такој размери. Да споменемо само то, колико има данас наставница у мушким основним школама. Затим и то, како се разликују наставницц по својој сиреми; ио месту рођења; по годинама и т. д.

Сви ови моменти од великог су интереса. 'Гако на прилику било је у Србији у почетку 1884. године свега 668 учитеља, 270 учитељица и свега 938 наставника основних школа. Проценат учитељица износи дакле 28'78. Разуме се да су то учитељице не само у женсгшм, већ и у мушким основним школама.