Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ НСТОРИЈЕ

2иЧ

Интересне су у овом погледу размере, које добијамо при иоређењу учитеља са учитељицама. Тако на сто учитеља долазидо је учитељица у области с једном оценом с више одена Западних округа • - • • 30 116 Источних « .... 83 113 Шумадији 151 105 Нових крајева • • • • 212 104 Јужних округа 106 93 Вароши Београда • • • • 200 95 у опште 119 106 Напротив на сто неоцењених још учитеља долазило је учитељица без оцене:

у области : Нових крајева • • • 32 Шумадији 47 Источних ок ( 'Уга- • • 53 Западних « • 59 Јужних > • • • 213 у опште 49 Из овог поређења види се, да су учитељице у служби много сталније од учитеља, а по себи се разуме, да је ова сталност од велике користи ионајвише школи и настави. }•

КАРАНТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ 0ПШТЕ ИСТ0РИЈЕ (по р.. јЗ. рРУБЕ-у) ТРЕЋИ ДЕО ПОСТАНАК (Наставак)

ФРАНЦИ, САВСИ И НОРМАНИ 1. КЛОДВИГ (500) 1. Клодвигова борба против Сиагрија У прва, стара времена Франци су живели источно од реке Рајне. Одатле покренуше се они иреко Рајне и разрупшше напредне и богате варошн римског царства: Мајнц, Келн, и Трир. Кад су ирешли у земље са десне стране Рајне изабраше себи једнога краља. Први њихов краљ био је Елодвиг, син Хилдерихов. Чим је Клодвиг ностао владар, почео се бринути о томе, да своју власт увећа и рашири. Кад је пропало римско царство у Италији (476 год.) остала је Галија под управом Сиагрија, који с,е беше наметнуо Галима за краља. Клодвиг намисли да нападне на њега, па с тога захтеваше од њега, да одреди месго и време за борбу. Сиагрије прими позив за бој. У борби су га Франци тако потукли, да је и он сам морао побећи у Тулузу, главну варош западних Гота, где је владао Аларих II (486 г.). Западноготски краљ бојао се рата са Францима, иа с тога кад стигоше краљеви посланици, он им издаде ве-

заног бегунца. Клодвиг заповеди, да се роб у тамницу баци, а после неког времена буде и удављен. Краљ Клодвиг јако је мрзео Хришћане и хтео је остати веран старој незнабожачкој вери. С тога су но његовој наредби порушене многе цркве. Један пут његови Франци похарају једну цркву. Поред осталих скупоцених ствари уиљачкају они један чудновато велики и лен крчаг. Енископ иохаране цркве посла једног изасланика краљу с молбом, да се ствари задрже, али да цркви крчаг врати. Краљ одговори изасланику: ;; Хајде за нама у Соасон, јер тамо ће се сав пљен поделити. Ако крчаг мени на коцку дође, онда ћу га опет твоме еиископу новратити. Кад су у Соасону све упљачкане ствари стрпане на једну гомилу, онда краљ рече: л ,Ја вас молим моји храбри борци, да ми, осем других ствари, које ми у део падну, устуните још и онај крчаг/' На то неки одговорише: д Славеи краљу, штогод видиш, твоје је. Узми што ти је воља; јер твојој сили узалуд је иротивити се/' Кад они ово изговорише, тада узвикну један Франк и рече: ;; Ти не треба ништа да добијеш, сем што ти