Просветни гласник

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

коцка досуди. а За тим удари он својом сикиром по крчагу. Сви се томе зачудише; али краљ сакри своју љутину па узе крчаг и предаде га посланику епископовом. Једну годину дана ио том Клодвиг иозва свој народ у месецу Марту на народни скуп. да прегледа своју војску и да проба њено оружје. Кад је прогаао неке редове, дође он и до оног војника, који је крчаг ударио и рече му: ;; Нико није д< нео тако рђаво оружје, као ти; јер ти не ваља ни твоје конље, ни твој мач, ни твоја сикира." Са овим речима баци он сикиру овога човека на земљу. Он се саже да је опет подигне; али у том истом тренутку нодиже краљ своју сикиру ц удари га по глави, па онда рече: ^тако си и ти са крчагом у Соасону урадио." Човек беше мртав; тада краљ отпусти остале војнике. Сви су се од тада плашили силе краљеве. Краљ није ништа друго ни хтео, већ да му ге сви покоравају и да га се боје. 2. Обраћање Елодвигово у хришћанство. После неколико година своје владавине отправи Клодвиг посланике у Бургундију краљу Гундобалду , да запросе његову сестру Клотилду> коју су му описивали као веома лепу и разумну женскињу. Бургундски краљ, који је са својом браћом и сесгром врло рђаво поступао, пије смео да се завађа са Клодвигом, већ посла своју сестру. Клотилда је најпокорније молила свога мужа, да се покрсти. Клодвиг није хтео, али је допуштао, да се његов син покрсти. На несрећу на скоро после крштења умре му син. Тада рече Клодвиг ражљућен; ; ,Кад би дете било посвећено боговима мога народа, онда оно не би умрло." Но Клотилда је умела опет свога. мужа утешити. Он допусти, да се и други његов син крсти. Овоме другоие не би ништа, али је по крштењу био мало болестан. Од тада краљица није могла од Клодвига захтевати да, се и он крсти, докле год он није отпочео рат са Алеманима. На једноме месту била је ужасна битка. Франци су се морали повлачити натраг. Кад је Клодвиг видео да ће му цела војска пропасти, он подиже руке небу

и плачући рече: ;; Исусе Христе, кога Клотилда назива сином живог Бога, који и несрећнима помаж,еп.1 кад у тебе верују, ја ти се молим иомози ми. Ако си моћан као што Хришћани кажу и ако учиниш, да ја нобеду одржим, онда ћу У тебе веровати и покрстићу се. Ја сам моје богове призивао, но узалуд, но сад призивам тебе, да ме од мојих ненријатеља избавиш." Кад је он то изговорио, отпочеше Алемани бегати. Њихов краљ беше већ погинуо и најотменији Алемани дођоше Клодвигу и рекоше: ;; Заповеди да убијање престане, ми ћемо те слушати. 11 Тада заповеди Клодвиг, да престане битка, врати се кући и исприча краљици, како му је хришћански Бог помогао да задобије победу. Краљица дозва одмах једног владику (Ремигија), који ће краља учити хришћанској вери. Кад је владика причао краљу о страдању и смрти Христовој, он се ражљути и викну: ;; Да сам ја само са мојим Францима био, ја бих се за то непоштење осветио!^ Тада га владика нуђаше, да прими са целим својим народом Христову науку. Али краљ одговори: „Свети оче, ја ћу радо слушати твоју науку, али мој народ неће оставити своју прадедовску веру. Но ја ћу опет ићи и по твоме савету говорити са народом/ Кад је краљ народу говорио, многи одговорише: ;; Сви ћемо оставнти наше непостојане богове, и 'ићи ћемо за, неумрлим богом ; о коме нам владика пропове^а." Одмах је била крстионица спремљена и црква богато украшена. Клодвиг први уђе у купатило и владика га благосиљаше овим речима; ;; Сагни твоју главу, дивљи сихамбере, обожавај што си пређе ватром опустошавао, а гори оно, што си пређе обожавао/'' Клодвигова сестра се такође покрстила а с њима још многи други Франци. Тако Клодвиг постаде први католички краљмеђу немачким нлеменима, јер сви други били су Аријевци 1 . Доцније је изашла скаска,, да је при крштењу Клодвиговом донео један голуб с неба једно стакло светога зејтина, са којим су доцније кроз 1 Треба објасвити ко су Дријевди.