Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОИШТЕ ИСТОРИЈЕ

209

све векове помазивани Фрапцуски краљеви, док иије изумрла бурбонска породица краљевска. Оном битком у години 496, која је била код садашњег Циилгта, Алемани су потпали нешто под власт Франака, а нешто њих потнало је по молби под власт Источноготског краља Теодорика. 3. Клодвигово неверство према Сигберту и његовом сину Кад је Клодвиг већ изабрао Париз да му буде престоница, посла он посланике Клодерику сину Франачког краља Сигберта у Келну, да му кажу: „Твој отац Сигберт и стар је и слаб и ве!) је једном ногом у гробу. Кад он умре, онда теби принада његово богатство, а моје иријатељстно ће те штитити." Клодвигове речи разбудише у младоме човеку жудњу за влашћу и богатством и он ноче радити своме оцу о глави. Једног дана отиде му отац преко Рајне, да се на другој обали у шуми прохода. Кад је он око иодне заспао у своме шатору, посла син своје људе те га убише, Тада зли син отпрати посланике Клодвигу и поручи му овако : „Мој отац је мртав. Његово благо и његово богатство сад је моје. За то иошљи твоје људе мени и ја ћу им дати све што год ти од богагства мога оца зажелиш." Клодвиг иосла своје људе. Кад су они дошли све им је показато. Млади краљ одведе их А о једног сандука, па им рече: „У овоме сандуку мој је отац чувао златне новце." Тада један рече; „Завуци руку и извади оно, што нађеш тамо." Млади краљ саже се да то учини, а један од њих удари га сикиром у главу тако, да је на месту мртав остао. Тада Клодвиг отпутова брзо у Келн, сазва народ и овако рече: „Чујте, шта се догодило. Кад сам се по Шелди (реци) возао, опао ме је Клодерик, син мога стрица Сигберта., код свога оца, да сам га ја хтео убити. А сад, кад је његов отац у шуми заспао, сам је убице против њега послао и убио га. Један човек, кога ја не познајем, убио је њега самог, кад је своје благо разгледао. Али ја сам у томе невин; ја не могу крв свога сродника заборавити, јер би то било

безбожно. Кад се то већ тако догодило, онда вам ја саветујем ово: сложите се са мном и дођите под моју заштиту. Кад су у Келну то све саслугаали, пљескали сурукамаивикали ; ,живео," иодигли Клодвига на штит и поздравили га као краља. 4. Елодвиг побеђује западне Готе Док је Клодвиг покоравао један по један народ, дотле су се западни Готи старали да све даље напредују. С тога њихов краљ Аларик позва на састанак Франачког краља Клодвига на граници њихових области. На једном острову реке Доаре, састала су се оба владара. Ту су се загрлили, јели и пили заједно, и тако је изгледало да је пријатељство закључено. Али ово привидно пријатељство није дуго трајало, јер на скоро после тога састанка Клодвиг сазва у Париз један скуи од својих пајвернијих људи. Ои им као католички владар овако говораше: „Врло ми је тешко, што ови Аријанци још тако велики део Галије имају. Ајте да противу њих устанемо, и кад помоћу божјом ове поганике победимо, поделићемо њихову земљу међу собом. Сви су на то пристали. Чак и краљица Клотилда одушевљаваше свога мужа на то предузеће, јер је држала да ће то Богу бити угодно. Ратоборни Клодвиг докона са својом снажном руком ратничку сикиру, завитла је што игда може са речима: ..Где моја Франциска (тако је звао сикиру) надне, сазидаћу цркву у славу светих апостола." Католици у западно готском царству волели су да су нод влашћу Клодвигово.м него Алариховом и са радошћу очекивали долазак Франачког краља. Кад је Клодвиг дошао у област града Тура, он је из страхопогатовања нрема светоме Мартину од Тура зановедио, да нико ништа не сме узети осим воде и траве. Један Франк нађе на једној гомили сена и рече: „Ми треба да узмемо само траву, али и ово је трава и ја нећу преступити краљеву заповест ако је узмем." С тога оте силом сено од човеаа, који га је чувао. Кад је краљ о томе сазнао рече љутито: „Како ћемо се уздати у победу, кад је свети 27