Просветни гласник

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА ИМА СВБТА

213

Колико је певато о пролећу и његовии милинама. Ко је ма само неколико стихова сасгавио тај није могао срцу одолети а да не пропева и о пролећу. Но наша дељ овде није да оневамо само добре стране, милине пролећа, већ да покажемо какав је утицај пролећа на органшам. Зајиста после оштре зиме први топли сунчани зраци пријатно дејствују на нас после опог зимњег мртвила и чамотиње и човек и животиње и биље почињу да оживљавају. Шуме загусте ? поља се зазелене, дрвеће се заодене лишћем и цвећем, а птице својим умилним песмама стану овесељавати шуму и гај. Све почиње живети новим животом. На сваком живом створу огледа се живахност, весело нрипремање за рад, за нов живот. Но поред свију ових дивота, које даје пролеће, ииак оно многоме живот загорчи па и одузме. Јер прелаз из зиме у пролеће није тако ноступан да се организам неоштећен прилагоди тој промени, већ је тај прелаз брз а ионекад и напрасан, те организам, који се привикао на зиму, нема времена да се постунном променом прилагоди новом начину живота, који га чека у пролећу. Пролеће затече организам несиреман да га дочека, с тога се поремети у своме развијћу а често се и толико поремети да и главом плати. Колико ли живота добије клицу болести у томе црелазу из зиме у пролеће? Колико ли животб, угине у првим данима пролећа ? Особито ако пролеће напрасно наступи. Колики страх задаје Март болешљивим људима ? После пролећа наступа лето, када бујност живота достиже свој тахшшт. Тада доспевају производи који су нужни за животне потребе. У пределима где је средња клима доста топла, жарка летња врућина порађа мртвило, живот се изнури и енергија ослабн. Тада земљу походе разни немили и страшни гости: суше и поплаве, град, громови, разне болештине, које у масама сатиру организме. За летом долази јесен , промењљива, са ветром, кишама, маглуштинама, молокавицама и

другим. И у овој сезони живот много нострада. После љетних врућина, иошто се организам разњежио, размлитавио, наступа промењљива јесен са ладним ветровима и кишама. Усљед тих наглих, промена, којима организам не може да следује, те да се прилагоди свима променама околине, он иати а многи и угине. Сад наступа зима. Са каквим страхом очекују и људи и биље и животиње долазак зпме. Животиње се склањају у згоднија места, а неке се умртве, и у том полу-мртвом стању проведу знму. А човек се целе године снрема само да би што лакше издржао и провео зиму. Па и поред све те сиреме, колико човек и животиње иострадају од зиме ?! Поред ових незгода, које чини свако годишње време организмима, опет она дају и неких иријатности, и свако годишње време има својих пријатности. Но све ове иријатности не дају нам неиосредно сама годишња времена_, већ их ми, вештачким иутем, иомоћу науке, коју смо до сада стекли, производимо. И људска цивилизација и састоји се само у томе да се пронађу срества, са којима ће се непријатна и штетна дејства, која земља, својим положајем у васиони даје, паралисати — да се тако обезбедимо од неизбежиих утицаја те да што угодније живимо. Ето н. пр. да узмемо зиму. Нико неће иорећи да зима даје и неких пријатности. Тако ту је: грудвање, тоциљање, санкање, вечерње забаве, игранке и др. Ове пријатности зима са својом ладноћом, мразом, не даје, то је сигурно. Ми ове угодности стварамо сами, вештачким путем. Ми се не мож.емо грудвати док се поприлично не утоплимо, јер се грудвамо на пољу, а „на иољу је зима " па ни тоциљање није пријатно док се добро не загрејемо. Санкање такође није уживање докле ми цвокоћемо зубима, док се топлим капутима, марамама бундама, добро не умотамо. А за вечерње забаве треба пећ заложити, собу угрејати, јер у ладну собу нико неће доћи на вечерњу забаву. Тако бих исто могао навести примера и з а лето и за пролеће и за јесен. Годишња времена, дагсле на нашој земљи нпсу најновољнија за живот организама на њој,