Просветни гласник

214

ДА ЛИ Н НД ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА ЦМА СВЕТА

те се земља ни у томе аогле.ду не одликууе од осталих иланета (н. ир. од Јуиитера.) Године су земаљске кратке, живот људски кратак. Човек. предвиђајући скорашњи долазак смрти, жури се, ради да што за живота уради. Особито који тежи да шт;> вшие научи и користи доиринесе, тај живи, тако рећи „на врат на нос", јер зна, ако лагано узради, да ће мало научити и урадити. Човек највећи део живота свога ироведе у борби са ириродом, са незгодама. које причињава овакав астрономски ноложај наше земље. А шта му остаје за његово умно усавршење, за изналажење истипа и закона природних. Он мора да посеје храну, да је обради и ирипреми; животиње, које су му од многобројне потребе, мора да чува, да се брине за њих. Мора да гради обиталишта, заклоне, себи и својој домаћој животињи, без које не може да буде. Природа му не даје ништа непосредно, готово, већ крвавим знојем мора да набавља себи нужна срества за издржавање. Многи, бринући се за издржавање своје и своје породпце и не помишља на своје умно изображење ; други номишља, жели, али пема довољио срестава; неки жели, оће, има срестава и започне, али кратак живот ирекине му започети посао и т. д. Тако бива свуда на овој земљн. На:[резање непрестани рад и борба са природом и оиет оскудида. А ако и видимо да неко угодно живи, то му опет није природа непосредно дала, већ је крвавог труда сгало друге, док су они то стекли. Г1ри свем том број тако срећних људи несразмерно је мањн од броја оних, који трпе оскудицу у многом којечему. Кад погледамо све ове незгоде, све нрепоне, на које наилази не само живот људски, већ и живот у опште, онда не само што не можемо закључити да је наша земља у најбољем астрономском ноложају ио благостање и развитак обитника њених већ се морамо чудити како се иоред свију тих препона, које су животу стајале на иуту од појаве његове на земљи па до данас, живот опет ншрио и прекрилио целу земну

површину, на му ни површина земљина ниЈе доста већ се размножио и по унутрошњости земље, по водама, по ваздуху и по најсакривенијим местима, где није ни помислити да може бити живота. Па кад на земљи, поред толиких незгода и беда, са којима има. живот да се бори, има толико мпого живих бића, зар можемо рећи да ни на једној другој планети нема живота, већ само на нашој земљи ?! Кад земља ни једпим астронбмским елеменгом, који ноглавито утичу на нојаву и егзистенцију живота, није одликована од осталих планета, кад ни у иогледу годишњих времена она не заузима најбољи положај, већ од неких и гори, опда какав разлог можемо навести да бисмо нотврдили да само на нашој земљи има и може да буде живих створова, а ни на једној другој планети да их нема и да их неће, нити може, бити ? Ја тај разлог не могу да нађем, а драге бих га воље навео, те да покажем свима невернима, који веле да на другим планетама нема живих бића, да их нигде више нема, но да је наша земља најсрећнија и да само на њој има живота. Ја кажем за мене да не могу да нађем тога разлога, а сигурно ће се и наћи, који ће тврдити и наводити разлоге да зајиста само на земљи има живота а нигде више у васиони. Но ипак држим да тога разлога неће бити докле се год држимо науке, докле год не пређемо у сујеверице, а ја нисам рад да такве разлоге на овом месту побијам. Ово су довде закључци на основу астрономских знања добивени. Они нам јасно казују да се наша земља ничим не одликује од осталих иланета, што би јој искључиву особину дало, да само на њој може да буде живих бића, а на свима осталим планетама да нема ни помена о животу. Но да одвојимо сад нашу земљу од васионе, па да је посмаграмо као засебну јединку, и да видимо када се на њој живот јавио, је ли имао каквих препона, какви су услови живота на земљи и у каквом се стању налазио од почетка његовог на њој иа до данас ? Одговори на ова мала питања даће нам грађе да одгово-