Просветни гласник

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ

римо и на главио, на челу ове расправе, постављено питање. Посматрањем Факата ја сам извео да се земља. ни у чему не одликује од осталих планета — у астрономском погледу. Показао сам да се земља односно најглавнијих астрономских елемената за живот (као топлота, ^ветлост, атмосФера, привлачеа снага и др.) не одликује од осталих другарица, планета, но шта више да у томе погледу стоји и ниже но неке планете. Видесмо да има планета већих од земље и мањих, гушћих и ређих, тоилијих и хладнијих, светлијих и тамнијих; видесмо да и друге планете имају своју атмосФеру као и наша земља. Имајући, дакле у виду само ове, астрономске, елементе, немамо основа да тврдимо да само на нашој земљи има живих бића а ни на једној иланети више да их нема. Но може неко казати да је ово само космолошки закључак, изведениз космолошких података. Може неко казати: јест, све Је то тако, али опет ја не могу да замислим да има живих створова на свима планетама; јер ето на једнима је, која су сасвим близу сунцу, жарка топлота а на другима, које су далеко од сунца, несносна зима ; једие су чврсте, компактне, а друге су лаке и мекане. Зар да има живих бића и на Нептуну који прима 1300 пута мање тонлоте и светлости од сунца но наша земља ? Зар да их има на Меркуру, који због блискости сунца, прима од њега 7 пута више топлоте и светлости но наша. земља ? Како може да буде организама на Меркуру који скоро има густину боровине тако да би по води пливао ? Ја ћу се трудити да и на то но могућству одговорим. Отићи на, све планете па се уверити о свему није могућно, а ни са справама данашњим не ћемо никога живог моћи угледати на планетама — па гледали колико нам драго. 0 непосредном испитивању по овом предмету није дакле ни номислити, и ми морамо нотражити другог пута да би стигли до циља. Пошто се уверисмо да је наша земља у свима досадањим астрономским елементима сли-

1АНЕТАМА ИМА ВЕ * 13 чна у свему осталим планетама, то је најприродније да најпре прецизно исгштамо услове и стање живота. на земљи па да отуда, ако како год могаднемо, изведемо неки закључак, докучимо што о животу на другим планетама. Еад нешто хоћемо да испитујемо, најбоље и најприродније је да пођемо из најближе околине, ако је могуће од самих нас, па да гледамо да ли у нашој најближој околини има што од тога што тражимо и у каком се стању находи; шта му иде на руку, а шта му стаје на пут. Па пошто добро исиитамо оно што је око нас, изведемо као нека практична, ако не математички ирецизна правила, а унраво рећи наоружамо се за даљи рад, онда се крећемо даље, бацамо се у даљине све веће и веће иа најпосле и у непрегледну, бескра.јну васиону. Ако ли одмах непосредно иођемо у даљину, у васиону, онда ћемо се невешти томе, пеприирављени, занлести те не ћемо знати на коју страну да се окренемо. С тога ћу ја и почети са најближим~;небеским телом, које је непосредно за иас, почећу са нашом земљом. Проиратићу живот органски, услове његове на њој од најранијег њеног детињства, кроз све Формације до данас; заронићу у пучине морске, винути се у висине атмосФерске и сићи у дубине зеиљине, те видети да ли тамо свуд има живота или не, и какав је. Отнћи ћу на ледене нолусе и тропске пустиње, иопети се на снежна брда и видети како је и тамо. Л.апласову теорију, како се земља одвојила као засебна ниидвидуа нећу овде развијати, јер јој није место. Толико могу поменути да је свакоме јасно како живота на земљи нпје могло бити док се она налазила у усијаном парном стању — док није добила своју кору, гврду иодлогу организама. Па и иошто је земља добила своју кору опет није било могућно да се одмах затим и живот јави на њој, јер је температура била још врло висока а и кора земљина није била стабилна већ ее превијала, пуцала, извијала и на тај се начин кварила непрестано равнотежа на њеној иовршини. (Свршиће се).