Просветни гласник

220

приповетеЕ из старог и новог завета

„Света— светих". Кад Левити —'свештеници запеваше псалмове, слава божја обасја храм у виду облака, Соломун се мољаше, да би Господ у овом храму саслушао — не само молитве Јевреја, но и других народа. Ова свечаност трајала је равних седам дана. Старајући се о срећи и благостању свога народа, Соломун оснтје Флоту и морску трговину, постане веома богат, чувен и славан. Из удаљених крајева света, долажаху важни људи да се наслушају и почуде мудрости његовој. Прича се, да је царлца савска из Аравије лично долазила, да се наслуша премудрости Соломунове. Но под старост Соломун је погрешио тиме, што је за љубав жена које су биле идолоноклонкиње, и сам почео клањати се идолама, чиме је народно осећање увредио. С друге стране, и глас Божји каже му да ће наеледници његови изгубити већи део царевине што се доцније и испунило. Соломун је нанисао ове књиге, које се- налазе у светом писму — библији: „Приче", књигу „Проповеднпк", „Песму над песмама" и књигу „Премудрости". У првој књизи садрже се мудре изреке с нужним поукама ; у другој књизи Солумун описује ништавило и таштину човековог живота овде на земљи, — па ма каква он блага и почасти уживао; у нњизи -— Песма над песмама — под именом младожење и невесте, оличава Исуса Христа и његову свету цркву. Деоба царства По смрти Соломуновој дође на престо царски његов син Ровоам. Он је био млад и невешт, а није хтео да слуша старије и веште државнике него се поведе по својим вршњацима, и не хте народу да учинп неке олакшице. За то десет племена отпадну од њега, и изберу себи за цара једног великаша, Јеровоама, а уз њега остану само два племена — јудино и венијаминово. И тако, од једног големог и јаког царства постадоше два мала и нејака. Наследници Ровоамови звали су се „цареви јудејски", а наследници Јеровоамови „цареви израиљски". Од Ровоама, иа до пада јудејске царевине, било је свега 20 царева; но од њих, само четворица : Аса, Јоса®ат, Језекија и Јосија

били су поштени, и воровали су у једног Бога, и поштовали веру и обичаје евојих отаца. За то их је Бог у више прилика еачувао од великих нецријатеља. Сви остали цареви — и јудејски и израиљски, били су неваљали, и клањали су се идолима. За ово неваљалство, Бог казни и цареве и народ јудејски. Тако, цар Аеирски, Салманасар, освоји престоницу царства израиљског, Самарију и цара Осију с многим народом одведе у ропство. Навукодоносор, цар вавилонски, разруши Јерусалим, одведе у ронство цара јудејског Седекију и много народа, где су јудеји 70 година били у ропству. Ето, до чега је довела неслога и поцепаност народ јудејски ! Не умејући ценити своју независност и слободу, која се само слогом може одржати, он постаде туђ роб. А док се стечено па изгубљено поврати, треба много и времена и жртава. Благо оном народу, који уме да цени и чува своју слободу и независност !... Пророцн — Млија и Јелисије Док је трајало јудејско и израиљско царство, у народу јудејском, веру су подржавали и морал гајили пророци. Исто тако, кад је народ јудејски био у ропству вавилонском, једини су пророци били који нису дали да народ своју веру и обичаје заборави. Ово су били најзнатнији пророци: Илија Јелисије, Јона, Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило. Свети Илија Овај пророк живио јо у време најневаљалијег цара израиљског Ахава. Овај цар беше се оженио ћерком сидонског цара, Језавелом, па за љубав њену почео се клањати идолу Валу. Илија прескаже цару, да ће Бог пустити на њега и на народ жестоку казну, т. ј. да ће за три године трајати суша и глад. Кад му је ово прорекао, он се удали у пустињу — једном потоку, који се звао Корат. После неког времена, Бог заповеди Илији да иде Ахаву и да му се јави. Цар срдито предусретне пророка, и почне га бедити да он квари народ. Но Илија му одговори: „Ти си царе сам иокварио народ и начинио га идолопоклоником". Идолу валу служило је 850 жречева. Они нозову Илију, да ее с њиме препиру, чија је вера