Просветни гласник

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ II НОВОГ ЗАВЕТА

Давиду и преприча му иричу о богаташу и сиромаху. Прича је била овака: Богаташ је имао много оваца, а сиромах само једну. Дођу богатагау гости, и он не хте заклати од евојих многих оваца једну да почасти своје госте, већ узе ону једину овцу од сиромаха па је закла. Кад Давид саслуша ову причу, он мишљаше да се тако заиста десило, веома се наљути на богаташа, па ће рећи: „такав човек заслужује да се строго казни." Тада му Натан рече, да се та прича њега самог т. ј. Давида тиче. „Јер ти си царе," рећи ће Натан, „поступио са Уријем, ка' оно богаташ са сиромахом, па за то ће те Бог казиити." Давид се горко заплака, и покаја се за учињени грех; Натан му рече да ће му Бог опростити, но пошто претрпи кагатигу. Не прође много времена н Давида постиже кагатига. Син Давидов, Авесалом, беше за чудо лен младић. Сви су га Израиљци веома волели и поштовали. Он намисли да учини страгано дело, устане противу свога оца и примора га да бега из Јерусалима. И то му бегае мало, већ појури оца да га убије. Но и Давид није био без својих приврженика, који се регае да се ударе са Авесаломом. Пре битке Давид је заповедио да му сина погатеде ако га победе. Авесалом би иобеђен и да се у бегство. Бегајући, он некако закачи перчином за један чвор на дрвету, које се бегае над пут наднело, па тако висагае, и ту га Јоав убије. Давид је горко оплакао смрт свога сина, па је опет почео царовати мирно, и то за неко време, јер је имао јога да иретрпи две велике несреће. Прва је била та, гато се противу њега побуни Самеј, ког је с великом муком победио и убио; а друга, што је нротиву воље божје заповедио да се преброји народ израиљски, због чега је умрло 70.000 људи. Под старост он је провео мирно и срећно дане свога живота. Кад је опазио да ће скоро умрети, он помаже за цара свога сина Соломуна, да му родитељски благослов, поучи га како ће народом унрављати, препоручи му да се сгрого држи вере својих предака и мирно умре. Давид је написао књигу „Псалтир," у којој се славе и хвале дела божја. У тој књизи има свега 150 псалама или песама.

219 Царовање Соломуново Соломун је примио владу у младим годинама, али је био веома даровит и паметан. Стунајући на владу, он се номоли Богу и принесе многобројне жртве. Глас божји јави му се и дозволи му да иште од Бога какву хоће награду. Соломун знајући да се мудрошћу и добром унравом народ може усрећити, замоли се Богу да му да мудрост гато и добије. Мудрост његова највише се огледала при суђењу и расправљању епорова међу онима који се пру. Тако нрича се да су дошле к њему две жене на суђење. Обадве су имале по мало детенце, а живеле су у једној кући. Једна од њих некако случајно удави своје дете па га метне у колевку где је живо дете спавало, а живо дете узме и премести у своју колевку. Сутра дан оне се цосвађају око живог детета чије ће да буде. Дигну се и оду да им Соломун пресуди. Соломун заповеди да се дете на две половине пресече и свака да узме свој део. Она жена што не бегае права мати, задовољи се с царском пресудом, па ће рећи: „Тако се суди, то је праведан суд!" Но истинска мати, кад чу оваку нресуду клече пред цара и замоли га да тако не ради. „Боље је," рече она, „дати дете живо, макар да она н није права мати." Соломун по овоме позна да је то права мати; одмах заповеди да јој се дете да, а ону лажљивицу укори и отера. За тим Соломун приетупи зидању величанственог храма у Јерусалиму. Около седам година трајало је зидање и украшавање храма, а радило до 150.000 радника на њему. По лепоти спољној и украсу унутарњем, овај храм беше јединствени у то доба, и не беше му равне зграде. Трнеза, олтар, подсвећњаци и сви сасуди беху начињени од чиетога злата. Врата и.дувари такође били еу позлаћени и драгим камењем окићени. Кад је храм сасвим био готов, Соломун позове сав народ да дође и присуствује на освећењу храма, и да впди ту свечаност. Најпре унееу у храм ковчег завета и поставе, га у онај одељак храма, што се зове: „Света — светих". Ово је било најважније место у храму. Осем првоевештеника, нико други није смео ту ући, па и прво: свештеник само једном у години могао је ући у 28'