Просветни гласник

236

ЗАписник главног иросвЕтиог савбта

Ш018 (година и четврт) иие ћеиге е! (1егп1е (1 сат и но), & с1епх ћепгев е1 с!ет1е (у 2 сахата и по) и т. д. Мени се чнни да ово нису никакве особине за нас Србе, за Немде можда јесу и иисац их је требао да сасвим изостави. „Поређење родова у Француском и латинском" (лист 4, стр. 1) и „иодела Француских глагола на четири врсте управо је угледање на латпнску поделу глагола" 'лист 25, стр. 1 и 2) треба сасвим из граматике избацити, ирво с тога. што неће донети користи никоме који није познат са развићем Францускога језика, а друго и с тога што је овај део сасвим погрешно израђен, особито угледање Француских глагоаа на четири врсте и т. д." Проиоминални адјективи (одредни придеви) треба да дођу колико је могуће ближе члану, из разлога, што ти адјективи нису друго до комбинација члана са каким додатком (као што сам горе казао), а у свези са а/1ј. ^иаИ^гсаИ^з. У овој граматици су они стављени уз заменице. Који није био предавач Француског језика, тешко ће нојмити да су детермннативи за наше ученике врло тешка ствар с тога што је код нас облик за заменицу и за (ШепшпаШ исти. С тога није све једно ма где се метнули сШегттаШв. На листу 25 стр. 1. иисац вели : „Буду&е иросто (!и1иг бћпр1е) ц садашње условно (сопс1Шоппе1 рг^зепг) сматрају се истина као основна времепа, али она постају додавањем одређених наставака не самом корену глагола него глаголском, облику садашпег времена неодређеног начина", а у прегледу завршетака или наставака (лист 25, стр. 2) Ри1иг вгтјЛе : ега1, егав итд. 1пн, 1газ и т. д., е\тај, етгаб и т, д., гах, -газ и т. д., за сопАШоппеГ ргезепГ: ега18, ега18 итд. 1гаЈ8, етга18, га18 итд. На листу опет 26, стр. 2. „Ртиг зГтр1е постаје од Ргезеп!; с1е 1' шћић Ш-а, а додају му се наставци садашњег времена од глагола арогг." Ово повторавање и ова нерешљивост влада гогово у целом овом другом делу. Најбоље обрађени део у овој граматици је „класиФикација неправилних глагола." Ту је уиотребљен сасвим научни метод — али има и

ту практичнијих путова, којим се брже долази до мете ; уштеда времена свакојако је корисна. Инак не замерам ннсцу, што је изабрао овај иут. Њиме се долази, спорије истина, али насигурно к мети. Из свега што сам досада рекао излази овај закључак, да треба. да писац поправи своју граматику пре но што се нрими за школску књигу. То је моје мишљење. 29." Априла 1884. год., Београд. ЈК. ј^ЕДЕ-ЉКОВИЋ проФесор Затим је ирочитано иисмо другог реФеранта г. Живка ПоиовиКа, који® јавља, да није могао прегледати овај рукопие због кратког времена. Разгледавши ово дело, Савет је нагаао, да би исто ваљало удесити нрема одређеном нрограму за Француски језик а нарочито да би требало ирви део „о гласовима," знатно скратити и терминологију но могућству удесити према српској. Према томе Савет је одлучио: Да се „Француска Граматика" пошље писцу с тим, да је удеси према горњим нримедбама Савета и нрема примедбама реФерента, осим његове нримедбе о присвојним показним и општмм одредницама, које треба да остану, где су.

Овим

]е саетанак завргаен.

САСТАНАК ССХХТ11 5. Маја 1884. у Београду. Били су: нредседник Дим. Нешић: редовни члаиови : Ј. Оецић, Св. Вуловић. Драг. Милутиновић, Љуб. Коиачезић, Драг. Плајед и Јеврем Илић; ванредни чданови: Мид. Андоновић, Јов. Ђорђевић, Дпм. Јоваиовпћ и Петар Никс ић. Иослопођу заменио Јеврем А. Идић. I Прочитан је записник 226. састанка. Примљен. II Г. застуиник министра иросвете и црквених аослова, писмом својим од 4. ов. мес. ПБр. 3885, снроводи документа г. Симе МандиКа из Граца,