Просветни гласник

ЗАШ1СНПК ГЛАВНОГ БГОСВЕТНОГ САБЕТА

235

моћу њих објашњавају многе привидне неправилности у изговарању. Кад би иисад учинио сие ове измене и допуве у својој науци о гласовима, онда би имали све оно што треба, да се они, којима је овај део граматике намењен, брзо и лако пауче Француском читању. Други део граматике је, као гито сам рекао у почетку „наука о речима и њиним облицима." Француска граматика дели се на четири дела : на Фонетику, Формацију речи, Флексије и синтаксу. Писац у овом делу своје граматике говори само о флексијама. Осим Флексија унео је писац у овај део нешто из синтаксе, што би могло сасвим да, изостане, јер су та нравила махом израђена новршно. И у овом делу, који је по мом мишљењу боље обрађен но нрви, има погрешака, које би тре-. бало исправити. Погрешна одредба члана н. пр. довела је иисца на тако грубе последице да их ни сам не би изводио, да је мало већу пажњу обратио. На листу 1, стр. 2. писац вели да има два члана, одмах за њима долази и тре&и; па листу 2. стр. 2. у напомепи: само је један члан, Г агИсЈе <1е(),т ; неодређени члан је у тој напомени број, а честични „у ствари је други иадеж, који се уиотребљава као попппаИ/' и ассшаИу честичном смислу ; на листу 9, стр. 2. члан се увршЛује у иридеве те се тада иридеви деле на „одредне и ираве"; на листу 11 стр. 2. Примедба (1) (2) речи : сИгесШсе и есигеиг ире су именице но иридеви , као и речи: рго1ес1еиг, и рго1ес1г1се, ас1еиг, асЛггсе, 1готреиг и т. д. Пре свега члан сам по себи не значи ништа. Стављен пред како име, он му саопштава супстанцију (материју) и уздиже га до индивидуалности, те тако од имена ко.је без члана казује само општи, неодређени појам каквоће или скуп каквоћа, постаје особени, материјални створ (супстантив), који може Фигурисати у реченици као субјект или објект. ГтЈепс Ђњт. у својој „вгашшаНк- (1ег Еота1П8сћсп бргасће, 3 Тћеч1. 2 Аи8 §'а1»е, стр. 17. вели о чла .ну : „Б1е8ег 1оп1ове, 1То' 81 сћ а11еЈп П1сћ(8 8а§'е1п1е Ке(1е1:ћеП,

<1ег АгНке1, 8о11 е1пен Ве§пв' а18 ет 1п(1тс1иит ћег\ г ог1ге(",еи 1а88еп, ип<1 г^аг еп1л?е<1ег а1б ет ће8Нтт1е8 1п(1т(1иит оДег а1б ет ипћебНтт1е8." А један од Француских граматичара каже : И' агНс1е еб! нп реШ то! (рп п' ехрггте г1еп раг 1ш тете, та1з (ца, р1асе (1еуап1; ип пот соттип, 8011 8ћпр1е, 8011 сотробб, 1ш соттишдие 1а диаШе (1е бићб1апШ', с'еб1,- а-(Иге, се (1еТегпипе а гергевепТег ипе 8ићб1апсе, ип Јп(11\ г 1(1и, ин е!ге (ПбНпе! . . ., еТ раг биНе а %игег сотше 8ије! ип оћјеТ (1е 1а ргоробШоп. Из ове одредбе о члану излаз .т, а) да члан није исто што и (1е1егтгпаИ/; не верујем да ће икоји човек рећи, да је једно и исто : ово дрво, сеГ агЂге и дрво, V агЂге или воп атг и V атг. Пре ће бити да су (ШегпппаШб и комбинација члана са каквим додатком, јер : се! агћге стоји место: 1' агћге ^ие \ои8 уоуег, Г агћге с[ие тоиб ауех р1;т(е (1апб УоТге јагсПп, - 8оп апп место : Г анп (1е Кегге, (1е Раи1, (1е боп 1'геге; ћ) да речи тгес1ггсе, есигеиг, рго1ес1еиг и т. д. нису ;; пре именице но нридеви", почем не може бити именице (супстантива) док иред њу не дође члан, него су прави придеви; Рои\ г опб-пои8 сопсеуо1г с[ие 1оиб 1ев ог§апев с1еб а^птаих, с!еб р1ап!е8, 8о1еп1, &ј ћ1еп сопбаегеб а с1е8 сЈебНпа1,1 опб сегТатеб, бапб ипе рго!опс1е ба§е88е, сИгесГггсе с!еб аепегаПопб ; с) да члан није исто што и 6 ј)ој нека служе ова два примера : Ј'а1 \и ип сћеуа1 и СотМеп а\ г ег-уоиб с1е сћел апх ? — Ј'еп а1 ип. Сви новији и оољи граматичари Француски деле све речи на 9 делова говора. Број је код њих дошао у одредне адјективе ; у овој се граматици ставља број као осооени део говора. Најпосле то је ситннца — али из те ситнице излази чудна нелогичност. Број представља час адјектив, час супстантив; али рагИсгре тако исто представља час глагол а час адјектив, па кад се није нашло за нужно да се од рагНс1ра направи особени део говора, то слетствено излази да ни број не треба постављати као засебан део говора. Код бројева (лист 16) иисац је навео неке „особине у примени бројева у Француском" пеп! тоЈб (трп четврта године). срппге 30*