Просветни гласник

234

ЗАПИСННК ГЛАВНОГ

остали вокали су мање вшие дуги. Разлика између дужиее и краткоће тако је неосетна, да и Француз са најФинијим увом, не може да нађе разлике између израза: Ве с1аи- с1е 1а 1ипе и Бе с1еге сГ ип по1а1ге; 8е рготепег аи соигг и јоиег с1апв 1а соиг и т д. И сам писац ове граматике као да је иредосећао те истине, те је зато у својој науци о гласовима полагао така правила, да се по њима не може ниједном вокалу одредити дужина ни краткоКа. Тако код н.ега има вокала кратких и дугачких, има их средњих, мање дугачких, који се мање иротежуу, има речи које .мењају обичај, јер нам писац вели врло озбиљно 1>гауе има дугачко а кад значи храбар, али кад 1га^е значи аоштен и с/гоји нред супстантивом (именицом) а је кратко. Да се доиста по правилима које је иисац иоложио не може никада насигурно одредити, кад је какав вокал дуг или кратак, и да је ирава дангуба и узалудно трошење времена бавити се тим питањем, навешћу из „науке о гласовима" само иравила за вокал а (лист 3, стр. 2 и лист 4 стр. 1) и вокал и (лист 6, стр. 2). „А се изговара као сриско а и то или отворено и кратко или затворено и дугачко (као у сриској речи рад). — Отворено и кратко а у француском је најобичније . . . Тако се а изговара отворено и кратко н. пр. у овим речима: даље, ма и т. д. — Затворено и иротегнуто изговара се а: а) кад је над њим протегнут нагласак, н. пр. ^гасе, радиез и т. д. — Мање се протеже у слогу на који се не удара гласом, као у речима : сћМеаи, ^Меаи ; б) у завршетцнма авзгоп, аМе и т. д. !аћ1е и т. д. Њузетак. Кратко је а у речима 1а1)1е и ^аћ1е; в) [иротегнуто] ка.д иосле а долази г или гг и т. д. Мање се протеже а у глаголским облицима који се свршују на аз, као 1и а8 п т. д. и у речима ћа1аШе, ћаШег и т. д. А кратко је; аШеигз, саШоп. У завршетцима на аззе и аззег, а се изговара иротегнуто : раввег, ра88е, ^газбе и т. д. А кратко а у овим речима : сћабзе, тавбе и т. д. Пред муклим от дугачко је а у речима: с1атпег, сонс1атпег и у речима које се од ових доводе, н. пр. соис1атпа1лоп. А је још дугачко у ре-

чима еврасе, Иатте и т. д. У другим речима, које су сличне овима, а је ионајвише кратко. У неких речи мења се обичај. Тако је а дугачко у придева дга^е храбар, алп кад овај иридев стојћ пред именицом, он значи иоштен, н тада му је а кратко, н. ир. ип ћгауе ћоиппе. У придева на ас1е и аШе и именица на а§'е (без протегнутог нагласка на а), а је средње (ни дугачко нц кратко), а у неким се изговара протегнуто), н. нр. га^е." „У изговарању и је негде дугачко, а негде кратко. Дугачко је а) кад има над собом ассеп! игсопПехе; — б) кад је пред муклим е и т. д. Впсће, гие, тиг, гибе. — Мање је дугачко и кад је у слогу па који се не удара. гласом: ћисћег. — Кратко је и т. д. — У свима другим случајима и се изговара средњим (ни дугачким ни кратким) гласом." 6) да се прозодијскои акценту (што се ииаче зове ассеп1 копгцие) да већа вага, но што је учињено у овој науци о гласовима где се преко њега прелази са два или три редића. У Француском постоји само једаи једини прозодијски акценат. а то је ассепГ а.1§и. Он је душа у Формацији Француских речи. Место му је у свакој речи или на последњем или на претпоследњем слогу, као н. нр. га18оп и га180паћ1е. — Остали акценти су само ортограФСки знаци и према томе не означавају никако „снагу самогласника," као што писац у својој иауци о гласовима иод „ Нагласци, Еез ассеп1з. 11 1аи1: 801»'пеи8ешеи1 е\*11ег с!е сопГоиЛге се8 ассеи18 дга^е, агди, сггсоп-рихе, сри 80111 (1е рпгб Г1§пе8 сГ ог"1ћо §гар1ие, — ауес V ассепГ 1опгчие, сјш ев! 1' е1еуа1Јоп с1е 1а уо 1 х виг Г ипе с1ез ву11аће8 сГип шо1, вели Аи§. Вгасће! у својој КоиуеНе (јгашшалге !гапсаЈбе, стр. 35. с) Треоа да се консонанти уреде ио својој јачини и нејачини (ГоПеб и {а1ћ1е8), јер из тога иотиче врло важан Фоиетични закон, који Француски граматичари Формулишу овако : Тои1е сопбоипе ргесМ^е сГппе аи!ге сопзоппе 1а уеп! с1е тете' с!е§г6 ^и'еПе. с!) Треба додати још науку о слоговима и оншта начела о раздвајању слогова, јер се по-