Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВБТА

233

Савет је одлучио: Да се умоли г. Јован Миодраговић, супленат реалке да делце прегледа и свој суд о њему поднесе савету. 1У Настагљен је иретрес програма за основне школе и усвојен је у нојединостима програм из историје опште до средњег иека.

С тиме је састанак закључен.

САСТАНАК ССХХУ1 2. Маја у Београду 1884. Били су: председник Дим. Нешић; редовни чланови : Ј. Педић, Ст. Д. Поповић, Арх. Дучић, Ђ. Козарац, Драг. Плајел, Др. Лаза СтеФановић , Јев. Илић; ванредни чланови: Јов. Ђорђевић, и Петар Никетић. I Прочитан је записник 225. састанка. Примљен. II Председник саоиштана Савету. да ће пословођа г. Жив. СимиК, као иосланкк народне скупштине отпутовати у Ниш, и шшп а Савет да изабере из своје средине заменика пословоћи. Савет је одлучио, да дужност поеловође до повратка г. СимиЛа вршн г. Јеврем А. ИлиЛ ред. члан Главног Просветног Савета. III Прочитано је иисмо г. застуаника министра пЈЈОсвете и црквених иослова од 27. Анрила ове године, ЦБр. 441. којим се шаље Савету на оцену руконис г. Син/јела Фирмилијана сунлента Богословије: „Православни Катихизис" за средње школе. Савет је одлучио, да ово дело оцене чланови Савета г. ДучиИ и г. ИлиК. IV Прочитано је иисмо г. застуиника миниетра иросвете и црквених иослова о; 1- овог месеца. ПБр. 3602, којим се од Савета тражи мишљење о штамнању II и ЈП књиге ,,Историје Света"' од Стојана Бошковића и о награди, која би се имала дати писцу.

Главни Просветни Савет ценећи досадањи рад г. Бошковића у овој струци, одлучио је: Да се „Псторија Света" г. Бошковића може штампати за школску потребу без прегледања, а да се награди са 150. дин. од гатамнана табака. V Прочитан је реФерат г. Живка НедељковиЛа о „Француској граматици" за средње школе: који овако гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам „Француску Граматику" коју ми је Главни Просветни Савет послао на увиђење и част ми је ноднети му моје мишљење по тој ствари. Граматика се ова дели на два дела, на науку о глаеовима и науку о речима и пиним облицима. Наука о гласовима врло је новршно израђена, да не речем никако. Подела вокала и конзонаната и њихов изговор не састављају једини науку о гласовима, а тога само и има (сем акцената) у овом првом делу. Ја бих пре крстио овај део овако како је израђен, иравилима за читање. Та би правила могла у неколико поднети за ночетнике у Француском језику, пошто би се редуцирала и ногато би се избацило из њих све што је ненотребно Читав тај део могао би се свести на неколико листа. Но поред редукције ових правила, требало би још и дометнути неке ствари, које су неопходно нужне за читање. Свођење тих нравила и донуне по мом мишљењу, требало би да се изврше овако: а) да се из њих избаци дужина и краткоћа слогова, о којима се говори у овом делу на дугачко и на широко без икакве хасне за свакога који нроучи овај део, а за ночетнике но најмање, јер ма да се у Француском вокали изговарају дуже или криАе, та дужина и краткоћа не могу се поредити никако са дужином или краткоћом наших вокала. У Француском језику ностоји само један једини вокал који је кратак у иравом смислу речи, а то је немо е. Сви 30