Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

241

скупо коштати, мњења сам, да би требало за ово издање више платити (више од 36 динара од штампана табака), него што се по правилу нлаћа за друго издање, које код других дела има ситних или никаквих измена. Како школе немају никакве Минералогије, мишљења сам, да би у интересу наставе требало што лре почети штампати ово дело, како би бар и мало додније стигло за идућу школску годину. За ово нак слободан сам најучтивије исказати Савету своје мишљење, да би добро било, кад би Главни Просветни Савет изволео на првој седници (у среду 9. Маја) узети овај иредмет у дневни ред. 6. Маја 1884:. год., у Београду. јВоРИС ,лав р. Јодоровић нроФесор учитељске школе Усвајајући мишљење и предлог г. Тодоровића Савет је одлучио да се Минералогија г. Пецића може ирештамиати за школску иотребу, а да се г. Пецићу даде награда ио 60 динара од штамиана табака.

С тиме је и састанак :;акључен.

САСТАНАК ССХХХ 19. Шаја 1884. у Београду. Били су: председнид Дим. Нешић; редовни чланови Ј. Децић, Драг. Милутиаовић, Арх. Н. Дучнћ, Љуб. Ковачевић, Драг. Плајел и Јеврем Илић; ванредни чланови: Дим. Јовановић и Петар М. Нпкетић. Пословођу замењивао Јевр. А. Илић. I Прочитан је записник 229 састанка. Прима се. II Продужено је читање а ограма за пре,1,авање „Познавања Природе" у основ. школи, и пр-очитан је програм за предавање Зоологије, Ботанике и Минералогије у IV ра; осн. школе. Савет је и овде учинио неке измене, па је за тим одлучио, да се „Познавање нрироде" предаје у основној школи по овом програму.

III Прочитан је решерат г. Јов. МиодраговиКа, суплента реалке београдске о рукопису г. Светозара АрсенијевиКа : „Од слика на речи — Буквар и Читанчица доброј српчади," и ре®ерат тај гласи: Главнож Еросветном Савету Разгледао сам добро рукопис „Од слика на речи," који ми је Главни Просветни Савет иослао на оцену и част ми је поднети му своје мишљење о њему. Знајући како је сиромашна наша књижевност дечија у ошнте, а нарочито овај део њен, који је намењен за децу ире основне школе и за ниже разреде њене, и којн чини прелаз од игре к збиљи и од шара к читању и писању, ја сам се особито радовао што се такав један рад и у нас појавио, и што је пало мени у део да га прегледам и да дам свој суд о њему. У Немаца постоји читава књижевност и ове врсте, а у нас тешко да се може наћи и који покушај. И колико је мени познато, ово би био први. Са сликама разноврсним забављати малу децу, па их том забавом одвести неосетно н на слова и читање, — то је одиста врло фини и деликатан посао и није никако од мале важности као што се то чини на првн поглед. Сви ми знамо, с каквом смо муком нримали и савлађивали прве основе у читању. Данас то наша деца чине с далеко мање запона и снаге, а ради се да буде још с мање. Сва она снага, коју смо ми некада узалудно трошили, нреостаје данас пашој омладини, да је употреби на нешто друго. То је једна велика економија. И оваки радови увећавају ту економију. II ја бих се радовао кад бих ово дело могао да препоручим министарству. Но ја то не могу да учиним из више разлога. Прво, што дело није довршено, него је израђено само за она слова која се пишу између две линије, а сва дугачка слова изостављена су, те ово за се није иикаква целина. Друго, што и ово за се није израђено с оном марљивошћу, с којом је почето, и дослед31