Просветни гласник

26б

ИЗВЕШТАЛ1 П1К0ЛСКИХ НА Ј.30РНИКА о основним школлМА

Ради боље сигурности добро би било да се но дистовима протокода свуд побележе бројеви страиица, јер сам добио иовода сумњи да се листови искидају. Овде ми треба напоменути да уписни протоколи не одговараЈу више цељи, јер су удешени према првашњем наставном плану. Добро би било да се пггампају нови, према програму. Јер многи учитељи нису поиунили оцене само за то, што нису увршћени сви прописани наставни предмети. Такође сунеки учитељи нетачно водили школски дневник, а наилазио сам и на таке прилике, где никако није ни вођен, нити су бележена одсуства нити месечне оцене. Нисам пронустио ирибележити таки немар код дотичних учитеља. Но ово је само изузетак, а огромна већина учитеља вршила је и у овом погледу савесно своју дужност. Исто тако неколико учитеља нису били у стању показати деловодног протокола и експедиционе књиге. Неки учитељи држе Шрајберове слике преко потребе на дуварима, те тако се без нужде штете. Приметио сам како некоји учитељи не знаду одвојити своју Фамилију и своје домаће газдинство од свог звања и од школске собе. Тако неки учитељи допуштају да се њине жене мешају у послове школе, да њине жене, деца улазе сваки час у школску собу. Шта више неколико учитеља чине се невешти, кад њини пси, мачке и кокоши за време сама испита улазе у школу и одвраћају пажњу деце. Свугде сам ово најстроже забранио, а и на свом месту нрибележио. Д) 0 школским одборима Школски одбори, изузимајући само три, нису своје дужности ни из далека онако вршили, како се то од њих законом тражи; шта више, они су учитељу и школи само сметње и неприлике правили, где су год могли. Своју власт, као што показује снисак под *|. они су најрадије упражњавали у ослобађању ученика од Школске дужности без одобрења власти и не тражећи за то надлежно одобрење. Одборске седнице мало су где редовно држане, а кад су држане, закључци су обично

остали неизвршени, нарочито они који су се односили на новчане казне за одсуства ученика. Мало где су се одбори старали за намиривање школских потреба, нити је се иначе у ичем ишло на руку учитељима. Одборници најволе се разметати тиме, како имају власт над учитељем, а најмање им је то на уму, да „потпомажу учитеља у свему, што иде на унапређење школе," као што закон одређује. Лане а још боље ове године уверио сам се, да одбори нису дорасли ономе задатку, који им закон прописује. Ту седе већином сељаци, људи неписмени и обично непријатељи школе, иа кад је сва судбина школе у рукама тела састављеног из таких елемената, онда није чудо што настава на сваком кораку запиње. И док год таки школски одбори буду без икакве контроле управљали школом, биће доста случајева, где школа на крају године не може да покаже никаква успеха. Ако учитељ од одбора тражи тачно вршење законских одредаба, онда ће искусити сву бруталност разузданог простачлука (као што је то случај у Шпају, види носебни извештај), биће замршен у сплетке, интриге и подвале; а преда ли се опет на „ћеи®" господе одборника, онда је истина пријатељство, али је онда одзвонило и школи. Ово последње и практикује већина учитеља. Највише се рађају спорови између одбора и учитеља ради ђачких одсустава, а да се таки спорови избегну, учитељи су принуђени да са одборницима још у почетку школске године учине компромис, која ће деца посећавати, а која не, а на дан испита готови су онда и једни и други да се међусобно бране и злоупотребе прикривају. Један искренији учитељ исповедио ми је: „пли тако или никако." За то док се не уреди стручни надзор, као што је то свугде у свету, добро би било да се надзорне власти упуте да су дужне извршити сваки захтев учитеља, који је основан на закону. Ово би особито требало за овај округ, где сам приметио врло јаснв трагове саољашње агитације проти српској школи и где је народ и иначе још незрео да схвати користи опште школске дужности. Тамошњим одборницима најбољи је онај учмтељ, који не тражи деце у школу; тога они у