Просветни гласник

278

карактерне слике 113 опште нсторије

акутни бол, тако и овај утиче застратујући и об је, без сумње, најмилија казна свију времена и свију раса. Ограничења, која су за примену оваквих казна потребна, морају се врло строго узети и увек имати на уму ; али ми ћемо то иретрести у свези са другим мотивима, о којима ћемо даље говорити. Тако пазваних нет чула, врло су пријемљива за бол и радост, сем тога што она Функционирају за интелект. Радости и пријатности, које се помоћу чула добијају, могу се употребити као врло добар нодстрекач за добро владање. Наравно, да би се то исто могло учинити и са болом или неиријатношћу, али то се у овоме смислу врло ретко чини. Тако ми не каз-

нимо никога тиме, што му дамо да мирише непријатне мирисе, нити горким укусом. Непријатни и жестоки тонови, који вређају уво, такође су једна врста бола, али се никад не употребљавају као дисциилинарно средство. Најужаснији болови могу се нанети оку, и то су казне највећег степена, које се могу наћи само у са свим варварским законицима. Пошто нам није намера, да овде изнесемо и главне принципе кажњавања у огпнте, то ћемо одмах прећи на најтежи део мотива, а то су виша осећања. Врло мало има чулних опажања., која се могу чисто, засебно добпти т. ј. без суделовања. осећања.

4

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по р.. јЗ.

II ФРАНАЧКИ ОБИНАЈИ 1. Опис свечаности на дан спадбе једиог франачког племића (600 год.) Један Франачки племић, именом Сигисмер> ожеиио се принцесом заиадних Гота. Њихову свадбу гледао је један Римљанин и у једноме писму своме пријатељу овако је описао. „Како ти веома радо посматраш оружје и одело, за тебе би била ирава радост, да си видео краљевског младића Сигисмера, кад је по обичају свога народа као младожења ступио у кућу свога таста. Његов коњ био је дивно украшен но прсима, а напред су ишли други коњи, који су бљештали од драгог камења. Али младожења није јахао на своме коњу, него се држало да је пристојније, да он иде пешке међу својим пратиоцима, одевен у ватрени пурпур (чоја), црвено-сјајан украс од злата и беле свиле, а његова коса, боја лица и остала кожа одговарала је овом украсу. А изглед његових пратилаца био је страховит и кад су мирни. Њихове ноге биле су до чланака обучене у неку обућу, а голенице, колена и бутине беху непокривене.

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј>убе-у)

Осем тога имали су узано одело са разним бојама, које им није дохватало ни до колена. Рукави су покривали само горњи део мишице, а зеленкасто сјајан огртач достизао је испод крста. Мачеви су им висили на пантљикама од рамена доле а закопчавали су их на слабини, коју су опасивали кожом. Иста одећа, која им је служила за украс, служила им је и за одбрану. У десној руци носили су коиља снабдевена са закачкама, и сикире, које су биле удесне и за бацање; у левој опет руци напротив штит, коме је ивица била као снег бела, а средина жута. Овај штит показује и богатство његовог господара и вештину његовог мајстора. У опште све је било тако удешено, да је све личило више на иолазак у рат, него ли у сватове." Ето тако се описује Франачка свадба. Ово нам писмо казује обичај и одело код Франака. 2. Постулање с робовима У шестом веку живео је један Франачки племић, по имену Раухинг. Он је био поношљив и веома зао човек, ко.ји је са својим робовима