Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ ИСТОРНЈЕ

279

веома ружно поступао. Кад год је вечерао морао му је један роб држати воштану свећу. Он је свећу овако држао. Своју бутину морао је открити. па свећу тако дуго близу држати до свога тела, док се не угаси, па је опет запалити, и тако радити, док му бутина не изгори. А ако би се тај несретник усудио да закука или да се с места помакне, онда би му госнодар претио мачем, који је крај њега го стајао. И гато је год више роб од бола плакао, то је се госнодар све више радовао. Међу његовим робљем био је један човек и једна жена. Они су хтели да се узму. С тога отиду у цркву и свештеник благослови вихов брак. Кад Раихинг за то дозна, похита брзо тамо и захте да му свештеник одмах изда његове робове. Тада му свештеник рече : „Ти знаш какво поштовање има црква божја. Ти знаш да те људе не могу пре издати док ми не обећаш да их не ћеш раздвојити, и да их не ћеш казнити. " Раухинг поћута неко време и размишљаше о томе; за тим мету обе руке на олтар и закле се овако: ^Никада их не ћу једно од другог одвојити, него ће они увек заједно остати. Они су ми учинили неправо, што су без мога дозвољења тебиотишли; али ипакја одобравам." Свештеник добродушно иоверова заклетви и отпусти их. Раихннг одведе оба роба са собом кући. За тим заповеди да се посече једно велико дебело дрво, и да се дебло расцепи по пола клином. По том заповеди да једну половину истога издуби ц у ту рупу мету оба роба, а за тим натрпају озго земљу и живе их закоиају. „Ја нисам моју заклетву погазио, јер њих двоје нису раздвојени/' рекао је господар; по што је извршено то несрећно дело. Кад су свештенику о томе јавили, иохита он тамо брзо, искара Раухинга за то дело и захте од њега да их опет ископа. Човека извадише жива, али жена већ беше мртва. Такав је био живот робова у оно време, само негде мало бољи, а негде гори. 3. Брвна освета код Франака Крвна освета владала је код многих европских народа. Данас је још има међу Арнаутима у Турској. У Срба је такође до скора владала

крвна освета. Крвна освета је ово: Неко убије човека. Породица онога, што је погинуо, тражи прилике да се освети или ономе који је убио човека, или коме из његове породице. Та мржња траје дуго време. У Црној Гори и код Арнаута завађала су се око тога читава племена. Погине човек из једнога илемена (велике породице). Они да би се осветили убију некога из оне друге иородице, а ови убију опет некога из оне прве породице, и тако може да изгине много њих. То траје све дотле, докле се не нађе по један иаметан човек, којн иозове старешине из обе породице да се измире. И код Франака било је крвне освете. У шестом веку била је укинута и на место ње заведена новчана отплата. Али у време свађе међу краљицом Фредегундом и Брунхилдом, код Франака се опет често дешавала крвна освета. То ноказује овај случај. Један човек живео је ружно са својом женом. С тога му је брат њезин често пребацивао и корео га, не би ли се поиравио. Кад се он не понрави, онда је ге његов шурак тако разљутио, да један пут са неким својим пријатељима нападне на њега и убије га. То увреди пријатеље онога што је убијен, и тако се распали борба међу њима, док сви не изгибоше тукући се, осем само једнога. Али сад усташе сви сродници оних који су изгинули један против другог, да се једни другима освете. Краљица Фредегунда ономињала их је на мир, само да се отуда не би изродило још веће непријатељство; али свака њена ономена била је узалудна. С тога смисли она, да ту борбу и свађу прекине ма на који начин; најлакше јој беше да уништи главне кривце те свађе. За то позва она најодабраније вође од обе стране на ручак и угости их што се лепше може. Кад је ручак био готов осташе гости још и даље седећи и пијући ио Франачком обичају. Мало по мало па су сви били пијани, а и њихови пратиоци разиђоше се један ио један по краљевском дворцу, те онако пијани нађоше сваки себи места. Кад је Фредегунда мислила да је своју намеру повољно удесила, заповеди она неколицини људи од своје гарде да