Просветни гласник

I

43

правдати, па баш ни у таквим случаје- ( вима, кад би се то уиотребило као средствоиротиву иајжешћих иреступника, оних, који мир људски нарушавају. У маломе ми имамо уплив плашње на дсцу, која се различитим страшилима заплашавају; али у већој мери такав уплив врши религија, која готово цео свој утицај врши илашњом за будући живот. Као и свако друго јако узбуђење може се и страх ублажити и ослабити, док још није са свим ојачао. У овом се случају добрим утицајем надокнађује оно што је рђав утицај учиеио. У овоме иравцу може се најбоље унливисати вештачким путем и средствима, на иример симпатичким утицајем страха у каквој трагедији; за- ■ страшавањем, које се намерно удеси те траје врло кратко време, па се онда права ствар обелодани, тако да се одмах види да у ствари није ничега било, чега би се требало плашити. Углађени облик страха и у блажем степену појављује се у моралним осећањима, а то је оиа зебња или снебивање да не увредимо некога, кога јако поштујемо или волимо. И овде може бити у знатној мери елемената ослабљавања, али тек у целоме узевши, утицај је овај здрав и племенит. Сви старији и иретностављени треба да теже, да

I у овоме смислу развију страх, код својих потчињених. Бојажљивост или плашљивосг јесте једиа од добро познатих разлика карактера, једна разлика о којој се при васпитању мора водити рачуна. Бојажљивост значи осуство опште снаге, како телесне тако и духовне. Овакво стање може постати услед рђавих навика или изопачепих погледа на свет. Од створова са свим плашљиве природе не може се много очекивати ни у образовању нити у којој другој нашој радњи, па ма каквога облика она била. Таквим ириродама лако је владати, у колико се то тиче самих иреступа или ненокорности, али није лако друго једно зло уклонити, а то је, што такве природе много што шта пропусте из слабости, која долази од страшљивости. Савлађивање страха, који долази из сујеверства, то је први задатак васпитања, кад се оно узме у најширем смислу речи. Али то се не постиже каквим непосредним утицајем, већ самим изучавањем природних наука, које овај утицај на отклањање и угушивање сујеверства, врше са свим узгред. (Наставнће се)

0

В Е Ж

од ДКС ВОА-РАЈМОНДА

ј). ^Лиодраговић (Свршетак из III и IV свеске од 1884.)

Дакше вршење какога иокрета молекиларнога у ћелијцама ганглијскимможесе иреставити очигледно једном грубом упоредом, с током воде низ какав олук и с

клизањем цигала низ какву даску. Испрва то иде теже и рапаво, а доцније и вода и цигле утру себи пут и иду све лакше низ њега, и вода и снег и ;амење. Све 6*