Просветни гласник

О В Е Ж Б А Њ У

назива првобитноммоћи органске матермје, и као репродукдиону моћ потпуно је пзједначује с памћењем. Називати једним именом тако различне врсте вежбања по моме мишљењу више значи замршивати сгвар, него је осветљавати и објашњавати. Између наслеђивања телесних особина стечених и памћења Херинг налази сличност у репродукцији. Ја не видим никаке сличноети измеђ лакшег вршегеа молекидарног покрета у ћелијцама ганглијским код по.јединих створова живих што јесте намћење —, и јављања у ноиоме створу оних особина што их је његов родитељ стекао, — што би било пасдеђивање задобивених особина; и кад бнх је и видео, ја бнх је оетавио, а с памћењем не бих је изједначавао већ и но томе, што оно приггада само створовима што умеју да мисле. Херингово памКење личи на платонове идеје, којима се нридавала сва моћ стварања у „великоме и маломе свету", разуме се на штету науке, или на тако звану животну силу, којом су хтели еве загонетке Физике и и Хемије да се објасне. С Дарвином, Спенсером и Херингом ми узесмо овде као да се и стечене осолине иреносе с родитеља на децу. Но кад тачније загледамо у ту ствар, нама то изиђе сасвим непојмљиво. Меканичка теорија о гасовима истина нам је иомагала да можемо јаспије преставити себп сићушпост и безброј молелекила, и број могућих поредака у јајету и семену порасте тиме до у недоглед. Ако помислимо само главић у семена животињскога. колико највећа лађа, а тај простор у њој испуњен све самим мапшницама као најФинији Федери у најфинијих сатова женских, па нам опет то упоређење пе даје нн приближно слику о крајњој дељивости материје. Тако дакле, у

гдавићу семеновом има простора и могућности за безброј много поређаја молекиларних и покрета њиних, и отуда је могућан безброј типова и особина што их она онако сићушна и невидљива направа преноси. Да се болести крви родитељске преносе крвљу на заметак у семенпку и јајчанику, то можемо још и разумети. Али, једна извесна група гаиглијсвих ћелијца у мозгу уређепа је и одређена само на извесне радње. Крв се тиме не може променити. Морају дакле кончићи семенски на ћелијце семенске и ћелијце јајетове тако дејствовати, да се та тековина при развитку нокаже на јајету и кончићима семеним и да се она чак доцније у истој групи ћелијца ганглијских и у истој ФОрми јави на ономе човеку или животињи, која је изишла из онога јајета или семена. Како се то нреко њих врши, преко њих, који у тако лабавој вези стоје с мозгом, то је за нас непостижно. Тако је исто неразумл.иво и преношење оних особина у наслеђе што су се вежбањем стекле. Може бити,_ да би се учипило, да се у овоме као за доказ можемо позвати на наследие болести, које наши давнашњи преци нису имали, но их је човечанство задобило тев на вишем стунњу културе, те би наслеђквање њипо било наслеђиваље стечених особипа. Али је питање, да ли је прва иадавица и прва мигрена постала баш шкодом, што је снашла одраслога човека или, може бити још много ире еклоношћу, која. је постала у јајету и семену оном, одакле је тај човек изишао. 1,'р. Скар вели, да је начинио падавицу у једноме морском прасету, и да се она после преносила у наслеђе на потомство његово. Док се то пак не обистини, ми морамо бити искрен и признати, да наслеђивање стечених особина