Просветни гласник

48

О ВЕЖБАЊУ

јоп1 данас не можемо објаснити познатим чињеницама, и да се оно налази у магли и иосле Дарвиновога , ; пангенезиса."

Мислим, да сам довољно имао ираво, што сам узео да говорим о вежбању. Ви видите да и оно заслужује да буде на дневном . реду научном. А није ми нотребпо да спомињем, да сам ја овим врло мало допринео решењу његовом. Једино Филогенетичпу улогу његову и доказе за ово изнео сам мало јаче, но што се то обично чини у Дарвиновој теорији. Означио сам јасније једно местанце на неизмерпоме пољу, што нам га је отворио Дарвин својом науком, који је оборио све зоолошко-пантеолошко веровање дотадање, а за чије су обрађивање нужне читаве генерације. А да пресудимо и одговоримо на нека практична питања, која се дотичу вежбања, готови смо и овим, што смо до сад изложили о њему. У важности телеснога вежбања за данпшње културно човечанство сви се слажу. 0 ритерским вежбањима у средњем веку, која су у осталом била више војпичка и ограничена па веома маден број људи, и телесио васпитање је онадало све више и више. Својим славним романом о васпитању Жан Жак Гуго је на но«о покреиуо важност телеснога васпитања, те се оно распростре но свету, особито по Немачкој, и претвори у немачко турновање. IIо века вл-адала је у Немачкој шведска гимнастика, док се не породи сумња у њеиу доброту. Место немачкога турповања, дође нека измишљеиа теоријска Форма телеснога вежбања, пазивљући се гимпасгиком, а састојала се у томе, да се чине најпростији и колико је могуће иајразиоврснији покрети. Поједини ми1ни11 и су се систематично вежбали, а савлађујући сметње, што су им се истављале,

и нрави идеал био је: атлетско, џиновско развиће мишићне системе. И још се с једие стране немачко вежбање доводило у сумњу. Јевроиски народ један, који је у развићу телесном отишао најдаље, и који је на њега увек полагао највећу пажњу, није имао нппгга што би и личило на немачко вежбање. То су Енглези. Одвојене од континента за време француске револуције и још више за време царства, њих је Русовљев покрет додирнуо врло мало. Још су мање могле да продру тамо Јанове идеје немачко-шовинистичке. Али Енглезима је и требало мање телесно вежбање, него другим нацијама овамо иа континенту. Богатија класа живи у њих више пољским животом, а омладипа се гаји у заједничким заводима, те се тамо беше развила сила игара и бораба, јахање, вожење по води, игре лоптом у разним Формама, што беше права школа разноврсношћу оних покрета што при том долазе, као што то сваки дан носведочавају Енглези и делом. Страсно утркивање веслара оксфордских и кембрицских на Темзи сваке године може се упоредити само с одушевљеношћу јелинском на њиним народним играма, и она нодиже омладииу до одушевљења али и највећега напрезања, Овде пмамо другу крајност. Овај сувише практичаи народ не верма наша телесна вежбања, која му изгледају сувише теориска. Енглези, на питање: какав је шнирт у нас, одговараху, да је на спртвама и моткама. Кад сада уиоредимо ове три Форме телеснога вежбања, и нремеримо једну према другој, то нам излази, да је она друга шведска гимпастика, скоро без икаке вредности, за телесно васпитање здраве омладине. Ми смо нашли да телесна вежбања пису само вежбања мишићна као што се на први ноглед чини, него