Просветни гласник

ПРИПОПЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

повести, и врати се с Маријом и младенцем из Јегипта у Јудеју. Но кад дозна, да у Јудеји царује син Иродов Архелај, он се побоји да ту остане, него се настани у грлду Лазарету. И тако се исиунило нророштво, да ће се Спаситељ назвати „Назареј." До тридесете године свога живота, Христос је живео у Назарету. Он је био веома послушан и матери својој и ЈосиФу. Сваке године они су сви троје одлазили у Јерусалим на мразник пасху. Кад је Исусу било 12 година, они опет оду у Јерусалим на н]>азник. Кад се празник свршио, Јосиф и Марија врате се кући, а Исус остане у Јерусалиму. Јосиф и Марија нису ово приметили, него су мислили, да је Исус отишао са њиховим рођацима. Но кад су видели да га нема, они се забрину и одмах се врате у Јерусалим, и нађу га у храму међу учитељима закона. Он слушаше како они тумаче закон, на их је и сам запиткивао, и сви су се чудили његовој памети. Мати га занита: „Шта си то урадио, ми те тражимо, а тебе нема." На што Исус одговори: „Ва што сте ме тражили, зар ви нисте зиали, да ја морам оно радити, што ми је отац заповедио." Они га иису разумели, јер је он говорио о Богу оцу. После тога, Исус се врати у Назарет, ту је живео до тридесете године, и напредовао је у премудрости, био је у милости и код Бога и код људи. Нроповед Јована претече, и крштење Хриетово. Син Захарин, Јован, назива се ЈЈретечом за то, што је почео да проповеда нре Исуса Христа и да спреми народ за нову — Христову науку. Јован је проводио врло строг и уздржљив живот. Тако, он је носио хаљине од камилске кострути, опасивао се кајишем, хранио се скакавцима и дивљнм медом. Савотујући народ да се тргне

од неваљалог живота, он је говорио, да за њим мде далеко веКи него што је он, коме он није достојан ни обуКу изути. Д"аље говораше, да је настунило царство Божје, иа за т » саветоваше народ, да се нокаје и достојно снреми. Јевреји су долазили к њему, слушали науку његову и питали га, шта им в :ља чинити, те да се спасу ? Јован им одгонори: „који има две хаљине, нека једну да ономе, који нема ни једне; који има довољно хране, нека аодели са онима, који немају нго мало. и К њему долажаху и царинари, и питаху га, шта треба они да раде. Јован их саветоваше, да се држе закона и народ да не глобе. Војницима је саветовао, да буду задовољни са својом платом, и да никога не вређају. Све који су долазиаи светоме Јовану и исноведили своје грехове, он их је крстио у реци Јордану, на зато се он и зове крститељ. Крштење Исусово. И Исус Христос дође к Јовану да се крсти. Јован изнајнре говораше, да њега треба Спаситељ да крсти, а не он Спаси теља. Но Христос му одговори : „дајеза сада тако нужно, и да ће се тек тако свака правда испунити (Мат. чл. III. ст. 15). Јован крсти Исуса Христа у Јордану, и баш у тај пар кад је Христос излазио из воде, отворише се над њиме небеса, Дух свети сиђе на Њега у слици голуба, а глас с неба зачу се: „ То је син мој љубазни, који ми је у вољи." После крштен.а отиде Исус Христос у пустињу, и тамо се постио и Богу молио четрдесет дана и четрдесет иоћи. Најзад огладни. Тада му се јави ђаво, па му овако ренке: „Ако си Ти заиста син Божји, заповеди да се ово камење претвори у хлеб." Но Спаситељ му одговори: „У светом писму нанисано је: да човек не живи само